„OSTAŠE MU OČI“ NA LEPOTI
Knezu Milošu Obrenoviću je jedan susret kraj reke predodredio bračni život. Dok je belila platno na Dičini, na tom mestu je Miloš upoznao Ljubicu, a ona mu se dopala na prvi pogled. Ipak, oženio se Ljubicom tek po povratku iz borbe, tokom koje je stalno mislio na nju.
Porodica Vukomanović bila je stara srpska porodica, koja je uživala ugled u narodu. Ćerka Radosava i Marije, Ljubica, bila je srednjeg rasta, prilično krupna i snažna, a veoma lepe spoljašnjosti. To nije promaklo Milošu Obrenoviću, pa je pod izgovorom posla, sve češće obilazio kuću Vukomanovića.
Ljubica je detinjstvo i mladost provela u kući kod roditelja, pomažući majci u svim domaćim poslovima. Kad je jednom pomagala majci da beli platno u reci Dičini, naišao je tuda Miloš. On je opazio majku i ćerku u poslu, a one odmah iziđoše iz vode, čekajući da se Miloš udalji pa da nastave rad.
Međutim, Miloš, kome se Ljubica na prvi pogled dopala, pregazivši reku ostane poduže na bregu, tobože, obuvajući se, a u stvari, kako sam kaže „samo da duže gledam devojku, na koju mi, činiš ‘voliko, baš ostaše oči“.
Posle tog susreta, Miloš je češće, kad god bi imao prilike, gledao da svrati Vukomanovića kući u Srezojevcima, kako je govorio, „poslom“, a zapravo radi toga da bi video Ljubicu.
Ovu svoju ljubav Miloš je prvo poverio Ćor Zuki, ortaku svoga brata Milana, trgovca u Brusnici, moleći ga da on utiče na Milana da mu isprosi Ljubicu.
Kad je Ćor Zuka prvi put pomenuo Milanu o Miloševoj želji da se oženi Ljubicom, Milan mu je odgovorio: „Bog s tobom, pobratime, šta će beskućniku žena? Ta on još ni svoje kape nema na glavi!“
Ipak, docnije, na veliko navaljivanje Ćor Zuke, Milan pristade da zaprosi Ljubicu za brata Miloša. Može biti da je Miloš navaljivao da se što pre oženi Ljubicom zbog toga što je čuo da je nju otac bio obećao nekome u Sarajevo. To je rekao sam Ljubičin otac Nikoli Milićeviću Lunjevici kad mu je ovaj predložio da da Ljubicu Milošu.
Na tome je i ostalo. Uskoro je počeo prvi ustanak. Miloš je otišao u borbu, ali je stalno mislio na lepu Ljubicu Vukomanović iz Srezojevaca.
Međutim, u decembru 1805. godine pitanje Miloševe ženidbe pokrenulo se sa mrtve tačke. Ljubici je novembra te godine umro otac, a na Svetog Stevana (27. decembra po starom kalendaru), baš kad mu je davan četrdesetodnevni parastos, Milan je ugovorio sa Ljubičinim stricem Sretenom da da Ljubicu za Miloša.
Svadba je obavljena 6. januara 1806. godine. Kumovao je Karađorđe, stari svat je bio Lazar Mutap, a ručni dever Nikola Lunjevica.
Nažalost ima dosta grešaka u podacima.