(SNA)LAŽLJIV ČOVEK
Brazilac Karlos Enrike Kajzer je najveći fudbalski prevarant u istoriji najvažnije sporedne stvari na svetu. On je navodno bio igrač u napadu, koji za 20 godina karijere nije postigao nijedan gol. Njegova snalaženja omogućila su mu da sve to vreme bude fudbaler samo na papiru, tako što je „grejao klupe“ brojnih klubova.
Ovo je priča o snalaženju, jer on talenta za fudbal nije imao. Datira s početka osamdesetih godina prošlog veka, kada se Kajzer družio sa velikanima poput Romarija, Edmunda i sličnih zvezda Brazila.
Kada bi njegovi drugovi potpisali ugovor, uverili bi čelnike da „talentovani“ Kajzer dobije šansu. On dobije tromesečni ugovor, a odmah po potpisu – trebalo mu je nekoliko sedmica da se prilagodi.
Nakon mesec dana došao bi na trening, a potom bi se povredio, obično zadnju ložu, čemu je sledilo i previjanje po terenu.
Sa „povredama“ nije imao sreće, a njegova prevara je otkrivena tokom boravka u Botafogu.
On je sa sobom tada nosio veliki mobilni telefon, koji je bio luksuz tada, a navodno bi pričao sa agentima iz Engleske, generalno Evrope koji su bili „zainteresovani za njegove usluge“.
U Botafogu je jedan od doktora znao engleski jezik, te je uzeo mobilni telefon od Kajzera dok se ovaj tuširao – i shvatio da je to zapravo samo igračka.
Kajzer je pobegao iz Botafoga, ali je „karijeru“ nastavio u timovima Flamengo, Vasko da Gama, Palmeiras i Fluminense. Dakle, sve sam krem tamošnje lige. Priča bi uvek bila ista. Došao bi na trening, udario loptu najsnažnije što može – a onda se uhvatio za list, tetivu, butinu ili koleno…
Jednom je čak dobio priliku da igra.
„Trener me je uverio da ću samo sediti na klupi. Međutim, gubili smo i poslao me na zagrevanje. Kako izbeći da svi ne vide da nisam baš najbolji fudbaler? Primetio sam da navijači vređaju svoje igrače. Popeo sam se na ogradu i počeo vređati navijače“, kaže on u intervjuu za „Globo“.
Predsednik kluba ga je pozvao na razgovor posle tog meča.
„Rekao sam mu da je moj otac preminuo, da sam dobio novog oca (pokazujući na predsednika) i da nikome neću dozvoliti da vređa mog oca kao što su to radili navijači“, objasnio je prevarant koji je nakon toga od predsednika kluba dobio novi ugovor.
Kada je Kajzer otišao u Evropu, potpisao je za francuski Ažaksio, a na prvom treningu čak 1.000 navijača je došlo da ga vidi kako igra. Tu je napravio svoj vrhunac snalažljivosti.
Nije hteo da ih razočara svojim neznanjem, pa je uzeo sve lopte sa terena i poslao ih navijačima. Trener je morao trening da odradi bez lopti, pa Kajzer nije mogao da pokaže koliko je „sjajan“.
Varao je 20 godina, onda mu je dosadilo, pa je karijeru završio sa 30 nastupa i svaki je bio s klupe. Za 20 godina, nije postigao niti jedan gol, a predstavljao se kao napadač.
Ostalo je istorija. Svaka mu čast!
Izvor: N1info.com