NOVOGODIŠNJE PISMO PRIJATELJIMA O PROŠLOJ GODINI
Da li ste za Novu godinu nekada od prijatelja dobili Novogodišnje pismo prijateljima u kome on piše šta je radio tokom cele odlazeće godine?
Izgleda vam glupo, zar ne – Novogodišnje pismo prijateljima o sebi?
I meni je tako izgledalo dok nisam dobio jedno takvo novogodišnje pismo prijateljima, dugo pismo sa sve slikama mog poznanika i njegovih doživljaja tokom prolazeće godine, opisom njegovog porodičnog života, bolesti i dešavanja sa hobijima.
Počnimo priču o Novogodišnjem pismu, praksi koja nije zastupljena kod nas, ali postoji u Zapadnom svetu.
Sve naime počinje pre 10-ak godina dok sam bio direktor jedne beogradska firme koja se bavila distribucijom hrane. Želeći da unapredim poslovanje aplicirao sam kod programe Evropske unije za podršku malim srednjim preduzećima BAS – TAM za stručnu pomoć iskusnog konsultanta. Oni su prihvatili našu aplikaciju i poslali nam CV trojice konsultanata, da izaberemo koga ćemo da angažujemo. Izabrali smo jednog starijeg gospodina iz Kanade, koga ćemo u tekstu zvati Rudi, jer je on poreklom bio iz Holandije, iako je živeo u Kanadi i bio gradjanin Kanade.
Gospodin Rudi je bio veseo, šarmantan i visok gospodin od 80-ak godina, u dobroj formi i velike energije. Proveo je sa nama mesec dana i značajno nam pomogao kao poslovni konsultant jer je imao ogromno iskustvo, znanje i bio vrlo pronicljiv. Bio je sjajan čovek, daleko topliji i neposredniji nego što mi mislimo da su zapadnjaci i odlično smo se družili i mimo posla. Ostali smo u kontaktu i nakon njegovog odlaska u Kanadu.
I tako jednog dana, pred Novu godinu stiže meni mail od Rudija. U mailu je dugačko Novogodišnje pismo prijateljima sa sve slikama šta je Rudi radio tokom te godine. Pominje i nas, odnosno posetu Srbiji, šta je tamo radio i kako se proveo.
U prvi mah meni to Novogodišnje pismo prijateljima deluje glupo, što bih čitao nečije privatne i intimne stvari. Nekako mi deluje neprikladno. On u pismu otvoreno govori i o tome kako je bio u jednom periodu godine bolestan, pa kako mu je žena bila bolesna, pa kako nije mogla da ide sa njim na krsterenje Zapadnom Afrikom, kako su samo otišli do Južnog pola, i kako je tamo video posledica globalnog zagrevanja, što je sve dokumentovao slikama.
Kako sam dalje čitao njegovo Novogodišnje pismo prijateljima, sve mi je bilo zanimljivije i zanimljivije, dok na kraju nisam bio oduševljen tim pismom. Rudi je u njemu opisivao najznačajnije momente njegovog života u protekloj godini i one zaista bitne stvari, rodjenje praunuka, udaljenost njegove ćerke od njega, posetu Srbiji i srpsku zastavu koju je dobio na poklon od nas i koju će dizati na jarbol svaki put za državni praznik Srbije. Inače u tom trenutku je imao 77 zastave država u kojima je bio, i većinu tih zastava je dizao na jarbol ispred svoje kuće zajedno sa kanadskom zastavom na dan državnosti te zemlje. Ujutru kad ustane, izadje ispred kuće, na cd plejeru pusti himnu te zemlje čiji je državni praznik i diže zastavu u čast svih njegovih prijatelja i poznanika koje je u toj zemlji upoznao. Šarmantno!
Rudi je inače od kako je otišao u penziju, skoro svake godine sa suprugom išao na dugačka krstarenja po svetu. Obišli su sve kontinente i sve glavne pomorske destinacije i obale. Uz to je kao konsultant svake godine bio angažovan jednom ili dva puta u nekim drugim zemljama, tamo gde su ga zvali za strupnu pomoć.
Zatim je Rudi pisao o tome kako su ona i njegova supruga bili aktivni kao volonteri na humanitarnim projektima u raznim gradovima Kanade o podizanju svesnosti kod raka dojke, jer je Rudi bio jedan od retkih muškaraca koji je dobio rak dojke, operisan je i spasen. Da, ako niste znali rak dojke se može pojaviti i kod muškaraca.
Tu su opisi putovanja i onoga što je vredno i zanimljivo doživeo na tim putovanjima, kao i kraći opis planova za sledeću godinu.
Poseban odeljak u pismu je posvetio svojoj porodici i kratkim opisima ko je gde i šta radi, šta mu se bitno dešava u životu: rodjenja deteta, promena posla, selidbe, razvodi.
Bilo je to jedno toplo i dirljivo pismo mladića od 80 godina koji se raduje životu i avanturama koje mu život sprema. Takodje, to je skup dnevničkih zapisa glavnih dogadjaja koje njegovi prijatelji bi možda trebalo da znaju a koje ne može da vidi ili retko čuje zbog velikih udaljenosti i stalnih obaveza.
Na kraju sam bio oduševljen tim pismom. Novogodišnje pismo prijateljima je bilo otkrovenje za mene. Imao sam utisak kao da je Rudi tu sa nama, da mi je u blizini, maltene u komšiluku, jer sam saznao sve bitne dogadjaje koji su ga pratili u godini koja odlazi.
I sledeće godine sam dobio od njega slično Novogodišnje pismo kojem sam se veoma obradovao.
Treće godine već nije bilo pisma od Rudija.
Hvala ti Rudi za divna pisma. Pokazao si mi jedan lep novogodišnji običaj za prijatelje koji se verovatno neće nikad primiti kod nas, ali je vredan svakog poštovanja, baš kao i ti.
Zbogom Rudi, krstari vodama nebeskog plavetnila, tamo gde još nisi bio.
Zlatko Šćepanović