POSLE KIŠE SUNCE
Stravična tamna noć,
Valjaju se oblaci gusti,
Zloslutni, hladni, teški,
Kao môre beskonačne.
Pljusak u tami,
Krupne studene kapi,
Dobuju u svesti,
Kao grumenje zemlje,
Po mrtvačkom sanduku.
Beznađe i očaj,
Palacanje plamenih jezika,
Prosute utrobe,
Udovi odvaljeni.
Zatim muk tišine,
Kao nestvaran privid,
Vesnik obrata,
Prvi sunčev zrak,
Probija tamu beznađa.
Glas slavuja,
Zora donosi jutro,
Radost kao feniks,
Ponovo se iz pepela rađa,
Kupanje u svetlu proviđenja,
Odjek pesme u dolini,
Zvon života u tkivu večnosti.