BOGORODIČINO ČUDO
Partenije je bio starac, isposnik koji se molio Bogu i Bogorodici za dušu preminulog neznanca. Njegove molitve uslišila je Majka Božija, ali ne po zasluzi mrtvoga, već zbog svesrdne molitve Partenijeve. Priča o čudu Bogorodice poučava nas kako treba život provoditi bogougodno, verujući samo i jedino u Gospoda.
U Siriji je živeo jedan isposnik, koji je bio vrlinast i sveti čovek, starac po imenu Partenije. On je imao običaj da često odlazi na Sinajsku goru da se pokloni Neopalimoj kupini i da razmišlja o tom čudu kao praobrazu Presvete Bogorodice.
Hodajući tako često pored Crvenog mora, jednom mu se desilo da je na obali našao leš umrlog čoveka i sa sažaljenjem se molio Bogu i Majci Božjoj da nesrećniku bude spasena duša. Dok se on molio, mrtvac ožive, pokloni se starcu i reče mu:
“Mnogo ti blagodarim, Božji ugodniče. Prevelika je tvoja ljubav prema Bogu i Presvetoj Bogorodici, jer ona ne samo što tebi pomaže nego i druge oslobađa od duševne smrti, pa i mene nedostojnog izbavi i ožive me”.
Partenije ga upita:
“Zaklinjem te Prečistom Djevom da mi kažeš ko si ti i šta se sa tobom dogodilo?”
Onda mu on odgovori:
“O, slugo Božji, ovaj slučaj treba ispričati celome svetu, jer najviše treba propovedati čuda koja tvori Presveta Bogorodica. Slušaj sada: Ja sam bio opčinjeni verni sledbenik Nestorijev, i kada bih čuo da neko govori o Bogorodici mnogo sam se ljutio i mislio sam da je veliki greh nazivati običnu ženu Bogorodicom. Međutim, kad sam za Jerusalim putovao morem, na brodu je bio jedan Božji čovek koji me je prepoznao kao nestorijanca i savetovao me da odbacim tu bogohulnu jeres. Ali, ja sam se veoma gnevio na njega, misleći da je moja vera istinita. I tako mnogo smo se prepirali da više nisu mogli da nas podnose, nego su nas, da bi na brodu vladao mir, razdvajali. Jednom seđasmo na palubi i opet počesmo da se prepiremo, pa se i dokačismo, te obojica padosmo u more. Tada ugledah jednu dostojanstvenu Ženu koja onoga čoveka uhvati za ruku i reče mu:
“Ti si moj prijatelj, boriš se za Mene i Ja neću dopustiti da se utopiš, nego ću te voditi da se pokloniš grobu Moga Sina, i za tri godine ćeš otići u Nebesko Žilište”.
A meni reče:
“Idi, nesrećniče, u večnu muku, svome učitelju Nestoriju”.
I tako me pokri more, a crni demoni uzeše moju dušu i odnesoše je u pakao. Tamo sam video veliki broj onih koji su se mučili i proklinjali Nestorija, koji ih je svojom lažnom naukom odveo tamo gde i ja bejah do malopre. Kada si ti počeo da se moliš za moju dušu, ona Preslavna Žena mi dođe i reče:
“Izlazi odavde, jer se za tebe moli sluga moj Partenije i reci mu tamo da se ne moli za Moje neprijatelje; a ti da pričaš u kakvim se mukama nalaze nestorijanci”.
Kad sam to čuo, najednom mi se duša vratila u telo. Blagodarim ti i molim te da me pomažeš svetim mirom, da bih napustio Nestorijevo lažno i prokleto neverje, da ispovedam da je Večnodjeva Marija istinska Bogorodica, i da molim Njenu Milost da primi i mene nedostojnog tamo gde su oni koji Joj služe“.
Kad je to Partenije čuo, mnogo se obradovao i blagodario Bogu. Zatim su otišli u Jerusalim i tamo sreli već pomenutog hrišćanina, koji se na brodu prepirao sa oživelim nestorijancem. Kada su se poklonili grobu Hristovom, sva trojica su se vratila u pustinju i živela skupa, ugađajući Bogu, da bi se posle preselili u večni život.
Iz knjige „Čuda Presvete Bogorodice“