GENIJE PRE AMADEUSA
Marija Ana bila je pet godina starija Mocartova sestra, a i danas, skoro 200 godina od njene smrti, malo ko je čuo za nju. Jednako talentovana za muziku kao i Amadeus, ona nikada nije dostigla njegovu slavu spletom čudnih okolnosti.
“Virtuoz… Čudo od deteta… Genije…” – ovo su bile reči kojima je opisivano umeće Mocarta, ali ne onog kog poznaje ceo svet. Ovakve reči napisane 60-ih godina 18. veka bile su upućene Mariji Ani Mocart.
“Moja devojčica svira najteže moguće kompozicije koje postoje, sa neverovatnom preciznošću i tako savršeno”, ushićeno je njen otac Leopold zabeležio svoja osećanja u jednom pismu iz 1764. godine. “Šta sve ona može da iznese! Iako ima samo 12 godina, moja devojčica je jedan od najveštijih pijanista u Evropi”, dodao je u istom pismu, a onda… Ulogu vunderkinda u porodici preuzima Marija Anin pet godina mlađi brat, koji umeće svoje sestre baca u potpunu senku.
Marija Ana Mocart, zvana Nanerl, bila je jedina sestra Volfganga Amadeusa Mocarta. Rođena je 30. jula 1751. godine u austrijskom gradu Salcburgu.
Kao i njen mlađi brat, Nanerl je bila čudo od deteta. Za nešto više od tri godine, obišla je sa svojim bratom mnoge evropske gradove i oduševljavala publiku širom koncertnih dvorana u Minhenu, Beču, Parizu, Londonu, Hagu… Iako devojčica, Marija Ana je bila široko priznata kao jedan od najboljih pijanista svoje generacije, izuzetno tražena na nastupima.
Njen otac Leopold, koji je takođe bio muzičar, počeo je da je uči da svira čembalo kada je Marija Ana imala samo sedam godina. Baš kao i njen brat, Nanerl je bila u stanju da izvodi najzahtevnije muzičke komade i da raspiše note za bilo koju kompoziciju koju bi slušala. Sonate ili koncerti pisani za čembalo ili klavir bili su jednostavni izazov za izrazito precizne prstiće ove devojčice, čiji je dar bio izvor divljenja za mnoge.
Međutim, Marija Ana Mocart je sa nastupima završila već sa osamnaest godina. Od 1769. godine, kada je postala punoletna, njoj više nije bilo dozvoljeno da pokazuje svoj umetnički talenat niti da ide na putovanja sa bratom, jer je bila dostigla godine za udaju. U to vreme, žene nisu imale karijeru niti su mogle da se posvete razvijanju svog talenta, ma koliko ga posedovale.
Ona se zaljubila u Franca d’Ipolda, ali ju je otac primorao da odbije njegovu prosidbu. Na kraju, udala se za Johana Baptista Franca fon Berhtold zu Sonenburga, koji je u to doba već bio dvostruki udovac i imao petoro dece. U braku sa Marijom Anom dobio je još troje.
Suprug joj je preminuo 1801. godine, a ona se vratila u Salcburg, gde je počela da radi kao profesorka muzike. Vremenom joj je zdravlje bivalo sve narušenije, pa je i oslepela 1825. godine.
Živeći ceo svoj život u senci slavnog brata, Marija Ana Mocart umrla je u 78. godini, a sahranjena je na groblju Svetog Petra u rodnom Salcburgu.