МАНАСТИРСКИ ЖИВОТ У СВЕТЛУ ПРАЗНИКА
Бадњи дан и Божић у манастиру дочекују се са особитом радошћу, где братија или сестринство проводе исте обичаје као и свака православна српска породица. Остали од давних времена, сви обичаји у освит празника Рождества Христовог говоре о топлини и лепоти најрадоснијег хришћанског празника.
О животу манастира у дану пред Божић и на дан самог празника, казује нам монахиња Стефанида (Бабић).
Као и свуда по свету, Божић се радосно очекује и дочекује и у манастиру. Сама атмосфера ишчекивања рођења Богомладенца доноси радост. Рађа се Онај Који је дао свима живот, рађа се за спасење наше, рађа да би у Телу искупио нашу палу природу, да би нам показао како треба да живимо на земљи.
Последња недеља пред Божић се пости строже, на води. Постоји неко неписано правило да се од Св. Спиридона до Божића не једе риба.
На Бадњи дан се посипа слама по целој кући, и у цркви, и по келијама. Неко оде рано ујутро, још за мрака, да насече бадњак, храстово дрво, и то по 3 дрвета, која се наслоне на зид цркве, а по једно се стави испред куће, док се мање гране унесу у келије. Онога који уноси бадњаке радосно дочекују певањем божићњег тропара, а старешина манастира га посипа пшеницом, и воћем, као и чланове обитељи. Онда иду радосно од келије до келије уз певање божићњег тропара и посипају сламу. Тамо где има стоке, оде се и у шталу и поспе слама за благослов.
Увече се сви окупе око ватре, ложи се бадње дрво уз појање и жеље да колико је варница толико буде братије и сестара, оваца, јагањаца и слично… На бадње дрво се обично стави икона Рођења Христовог. Негде се и верни народ окупи испред манастирске цркве уз велику наложену ватру, на који и они придодају своје бадњаке, док свештеници каде ватру и читају молитве за здравље и спасење свих. Обично се прочита и Божићна посланица Патријарха.
У манастиру се прави чесница, обично погача, у коју се стави динар за благослов, и онда се тај хлеб сутрадан ујутро, на Божић, дели свима. Прво парче се оставља са стране, у част Господа, друго иде за положајника, оног који први уђе то јутро у кућу, а даље се дели по старини свим укућанима. Ко добије динар из чеснице, сматра се благословеним, и добије и неки дар од старешине. Понегде се уместо динара ставља у хлеб мали запис на папиру, обично цитат из Светог Писма.
Рођење Твоје, Христе, Боже наш, радост објави целој васељени. Њиме су се поучили они који су звездама служили да се клањају Теби, Сунцу Правде, и Тебе да познају, Исток са Висине. Господе, слава Теби!
У неким крајевима, на пример у Банату, уместо погаче прави се мало сувља баклава као чесница.
На Божић обично је ноћу свечано јутрење и Света Литургија, а након тога трпеза.
Слама стоји и у цркви и у конаку све до “малог“ Божића, то јест до Нове године, 1/14. јануара.
Келије су окићене гранчицама бадњака, испред иконе и кандила обично се стави воће и пшеница које су били посипани на Бадњи дан.
Сваки монах се стара да припреми душу као малу пећину – да прими Христа. Да му буде у души чисто, свето, тихо. Да у њему обитавају само анђели који славе Бога, а од животиња – само корисне, то јест, само врлине – које загревају Богомладенцу боравак у нашим душама.
Свако гледа да буде у скромном, побожном осећању да би могао и у њему да се роди Богомладенац. Да буде мир у души и радост тиха, не од овог света. Радост смирена, која сведочи силом Истине да је Бог Предвечни са нама, кроз Свог Сина, Који узе наше обличје, које прво Он нама подари, и учини крајње снисхођење и љубав, кад се Он, Свемоћни Бог, смести у људско Тело, прими нашу природу, да би је обожио и искупио.
Мајка Божија, највећа од свих од жена рођених, присутна, дели нашу радост, и спушта у наше душе, умове и срца божићну радост, коју је и она сама доживела. Она нам је омогућила да и ми доживимо да се у пећини наших душа рађа благодат Богочовека.
Радост Божића све испуњује. Радују се Небо и земља.
Анђели певају. Свети ликују. И сва твар одаје хвалу и част Богомладенцу.
И ми, монаси, као деца Божија, и као следбеници Мајке Божије, Која је сву Себе посветила Господу, радосно славословимо, и као деца и пастири припадамо колевци – радујући се Најлепшем од свих, Богодетету Христу.
„СЛАВА НА ВИСИНИ БОГУ, И НА ЗЕМЉИ МИР, МЕЂУ ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА!“