EPSKO PRIPOVEDANJE UZ GUSLE
Guslarsko pevanje, uz slavu i kolo, spadaju u najznačajnije elemente kulturnog nasleđa Srbije. Bez gusala, ni mnogi istorijski događaji ne bi ostali zabeleženi onako kako su se zaista zbili.
Gledajući unazad, dalje i šire, gusle su instrument koji pripada i vezuje se za slovenski narod. Gusle su igrale važnu ulogu u istoriji srpske epske poezije budući da su guslari — narodni pevači, opevali događaje iz nacionalne istorije vekovima, sve dok ti tekstovi nisu konačno zapisani.
Većina pesama govori o vremenima otomanske vladavine i nacionalne borbe za nezavisnost. Naporima Vuka, mnoge srpske epske pesme zapisane su i sačuvane već u ranom 19. veku. U nekim knjigama i publikacijama se spominje podatak da su srpske gusle dočekale Fridriha prvog Barbarosu kada se u 12. veku sastao u Nišu, sa srpskim vladarom Stefanom Nemanjom, gde mu je Nemanja ponudio pomoć srpske države u krstaškom ratu. Kažu da je Barbarosa bio zadivljen zvukom gusala i pevanjem uz njih, pa se mnogo interesovao oko pojedinosti vezanih za gusle.
Gusle, kao stepski instrument, daljim poreklom potiču iz srednje Azije. Srbi, kao jedno od slovenskih plemena stepskog porekla, doneli su ovaj instrument na prostor jugoistočne Evrope. Na vrhu gusala je često konjska ili jarčeva glava kao simbol stočarstva i nomadskih naroda, dok je gudalo najčešće izrađeno u obliku zmije, kao simbol gorštačke ljutine. Kasnije se na guslama sreću likovi nacionalnih junaka, a nije slučajno što se prave od javora. Javor ima simboliku i označavao je kult predaka. Takođe se uz gusle slave preci.
Gusle se još sreću i u Siriji, a kod Lužičkih Srba se sreće gudački instrument pod nazivom husle. Takođe, Srbi koji su menjali veru i primali islam, bili su zadržali običaj opevavanja svojih muslimanskih junaka uz gusle. Danas se ovaj običaj kod njih gotovo izgubio. A kod Srba na svim prostorima na Balkanu i šire pevanje uz gusle se održalo i neguje se neprekidno. Mladi i danas u značajnom broju, od svojih bližnjih koji pevaju uz gusle uče i sami da neguju ovu vrstu pevanja i održavaju guslarske pesme u kontinuitetu. Danas ima i devojaka i žena koje pevaju uz gusle što ranije nije bio običaj.
Gusle se prave od javora – drveta koje simbolizuje kult predaka
Povodom aktuelne teme da će Albanija i Kosovo podneti zahtev Unesku za zaštitu narodnih epskih pesama koje se pevaju uz gusle kao albansku nacionalnu baštinu, Slobodan Drašković, predsednik Saveza guslara Srbije kaže da su guslarsku tradiciju Albanci usvojili upravo preko Srba. Ovo društvo takođe napominje da gusle potiču iz 11. veka.
„Imajući u vidu da su se gusle najduže zadržale na našim prostrima i da su izuzetno rasprostranjene upravo u srpskom narodu, Srbi smatraju da se podrazumevaju kao naš nacionalni instrument“, kaže Drašković.
Gusle postoje i kod Hrvata i kod muslimana u Bosni, pa i kod Albanaca, ali su oni tu tradiciju usvojili preko Srba, kao i mnoge druge stvari. Zato je važno da se ovo pitanje reši na pravi način u Unesku. Sigurno je, međutim, da je veliki broj pesama koje se pevaju uz gusle preveden na albanski jezik ili prilagođen njihovim događajima i junacima. Savez guslara Srbije smatra da je guslarsko peavnje, uz slavu i kolo, jedan od najreprezentativnijih elemenata kulturnog nasleđa Srbije.
Dr Danka Lajić Mihajlović, etnomuzikolog, viši naučni saradnik u Muzikološkom institutu SANU, kaže da je epsko pevanje uz gusle još 2011. godine u saradnji guslara, njihovih društava i organizacija stručnjaka, predloženo za upis na nacionalnu listu nematerijalnog nasleđa, gde je i upisano 2012. godine. Dr Lajić Mihajlović je 2014. godine u izdanju Muzikološkog instituta SANU objavila obimnu monografiju o guslama na 504 strane pod naslovom „Srpsko tradicionalno pevanje uz gusle – guslarska praksa kao komunikacioni proces“.
Boško Suvajdžić, profesor Narodne književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu, kaže da su se gusle potvrdile u našoj srednjevekovnoj literaturi čak i kod Stefana Prvovenčanog. Dr Suvajdžić kaže da je epsko pevanje uz gusle nešto najreprezentativnije što naš narod ima. U „priči“ oko gusala značajno je i pogledati spisak znamenitih srpskih guslara među kojima je slepi guslar Filip Višnjić iz sela Trnova na Majevici gde je planirana izgradnja replike njegove rodne kuće. Poznati su i guslari Tešan Gavrilović iz Kazanaca (Hercegovina), Starac Milija iz Kolašina, Starac Raško iz Kolašina, Đuro Milutinović, slepi guslar, Stojan Hajduk (Hercegovac), Anđelko Vuković s Kosova, Branko Perović (Nikšić), Dušan Dobričanin iz Kuršumlije, Milomor Miljanić iz Nikšića, Đorđe Koprivica iz Koprivice, Boško Vujačić i brojni, brojni drugi nardni guslari naši savremenici.
Među našim poznatim ličnostima koje dobro guslaju su Amfilohije Radović i Radovan Karadžić, otac Vojo Bilbija ispovednik haških zatvorenika. Od žena koje pevaju uz gusle poznata je Mila Mijailović (Kotlaja).
Autor: Slavica Đukić