HRANA IZ PRIRODE

Koliko puta ste se zapitali da li i u kojoj meri može šuma da prehrani ljude? Verovatno nikad, jer u današnjoj industriji GMO proizvoda, gotovo niko se i ne pita šta jedemo i koliko je to zdravo za naš organizam.

 

Međutim, novosadski akademik i pronalazač, Veljko Milković, ima rešenje za to. On je osmislio projekat „Šume za proizvodnju hrane – zamena za njive“, a trenutno piše i knjigu na tu temu.

šuma prehrani

„Svedoci smo da se u poslednje vreme sve više propagira GMO hrana, koja je prema zagovornicima ove hrane jedino rešenje za glad u svetu. Međutim, od ranog detinjstva pobornik sam ideje da drveće može da nam da mnogo više hrane od oranica i njiva“, priča Milković.

Šume kao izvor hrane

Prema njegovim rečima, šume su neiscrpan izvor hrane, počevši od gljiva, šumskih plodova i na kraju životinja. Ovaj pronalazač po zanimanju istoričar, podseća da je pračovek u paleolitu bio skupljač plodova, a da je naučno dokazano da su tadašnji ljudi bili zdraviji od savremenog čoveka, а osim toga nisu bili ni agresivni.

„Pračovek se hranio žirom i bukvinim žirom, koji je takođe jestiv, a mnogi su to zaboravili. Primera radi, svinje su se nekada hranile bukvinim žirom, a danas ih prehranjujemo kukuruzom. Da bi se dobio određen prinos kukuruza treba raskrčiti zemlju, napraviti plodnu oranici uložiti novac, a od vremena zavisi kakav će biti prinos. Prinos diktira i tržišnu cenu mesa, koja nije uopšte mala“, objašnjava Milković.

Povratak nekadašnjem načinu ishrane

Veljko Milković kroz svoj projekat predlaže povratak ranijeg načina ishrane ljudi i domaćih životinja, sa znatno više plodova rodnog drveća koje se jednom posadi, a dugoročno rađa. Reč je o pitomom kestenu, orahu, leski, bademu, kajsiji, hrastu, pa čak i javoru, a uz to i sve drugo drveće sa skromnim prohtevima, koje daje zdrave plodove.

„Ovakvim postupkom bi se donekle povratile nekadašnje šume koje su se nemilice krčile, na štetu životne sredine. Drveće sa jestivim plodovima može se masovno saditi na mestima nepodesnim za poljoprivrednu mehanizaciju: obala reka, ostrva, brdovita kamena područja, gradski park i tako dalje. S obzirom na to da uz šume i njive bolje rađaju, pravi je razlog da se oranice ograde rodnim drvećem kao zaštitnim pojasom od erozije“, navodi sagovornik.

Kako kaže, pitomi kesten daje i do 200 kilograma plodova po stablu godišnje, a njegov životni vek iznosi preko 500 godina. Stablo oraha za života daje 4.000 kilograma plodova – sa 1.200 kilograma masti i 200 kilogama proteina, što sa jednake površine ne daje niti jedna kulturna biljka. Slične prinose ostvaruje leska i neke vrste hrasta. Inače, svi navedeni plodovi, kako sagovornik ističe, imaju veoma sličan sadržaj i energetsku vrednost kao i žitarice.

Dodaje da u ishrani ne bi trebalo preterivati sa visokokaloričnim jezgrima kao što su orah, lešnik, badem , nego jesti najviše deset u toku dana.

„Divlji kesten nije za jelo, jer je otrovan, ali od njega se može proizvoditi sapun. Od kada sam ovo otkrio, sapun iz prodavnice ne koristim, već ga sam pravim. Naime, kada se kesten isecka i potopi u vodu, ispare sve otrovne materije iz njega, a on ispusti sapunozoide koji su odlični za pranje ruku, pa čak i peni“, navodi Milković.

Intezivna proizvodnja hrane

Ovaj projekat ima višestruku namenu, jer se prostoru između rodnog drveća omogućuje intezivan uzgoj povrća u plastenicima sa reflektujućim površinama (sjajna folija ili premaz), što doprinosi bržem rastu i sazrevanju plodova. Leja u plasteniku može biti izdignuta sa odgovarajućom podlogom.

Takođe i razne vrste jestivih gljiva se mogu gajiti između drvoreda, a tu je i šumsko voće poput divljih jagoda, kupina i malina.

Autor: Nataša Drinić