PORAZ DIPLOMATIJE
Nekadašnja američka administracija pod Barakom Obamom doživela je krah spoljne politike koji će tek da se sumira. Kraj Obamine vlasti u SAD je „krvav“, primećuje kolumnistkinja „Gardijana“.
U kolumni za britanski „Gardijan“ pod naslovom „America dropped 26,171 bombs in 2016. What a bloody end to Obama’s reign“, Midija Bendžamin kaže da je Obamina administracija samo tokom 2016. godine, na područjima gde vodi rat, izručila više od 26 hiljada bombi, što znači da je civile tuđih zemalja bombardovala sa 72 bombe dnevno! Prenosimo kolumnu Bendžaminove, koja je jedna od osnivača protivratnog protestnog pokreta „CodePink“.
Većina Amerikanaca bi verovatno bila zgranuta kada bi shvatili da je doskorašnji predsednik, kojeg su vašingtonski analitičari smatrali „nevoljnim ratnikom“, bio zapravo „jastreb“. Iranski nuklearni sporazum, kao herkulovsko dostignuće, a sa njim i otvaranje diplomatskih odnosa sa Kubom, nažalost su samo usamljeni slučajevi uspešne upotrebe diplomatije predsednika Obame nasuprot brojnim neprijateljstvima.
Dok nije postao predsednik, Obama se zalagao za kraj svih ratova koje je vodio njegov prethodnik Džordž Buš, da bi na kraju svog mandata postao jedini šef države u istoriji SAD koji je bio najduže u ratu od bilo kog drugog predsednika te zemlje.
Predsednik Obama smanjio je broj američkih vojnika koji ratuju u Avganistanu i Iraku, ali je dramatično proširio upotrebu vazdušnih trupa i primenjivao posebne operativne snage širom sveta. Tokom 2016. godine, specijalni američki operativci mogli su se naći u 70 odsto zemalja na svetu, preciznije u čak 138 država, što predstavlja neverovatni skok od 130 odsto u odnosu na vreme Bušove administracije.
Osvrćući se na mandat predsednika Obame, iz Saveta za spoljne odnose objavljeni su podaci ministarstva odbrane u vezi sa vazdušnim napadima, koji pokazuju zapanjujuće stvari. Samo u 2016. godini, Obamina administracija je „ispustila“ najmanje 26.171 bombu! Ovo znači da je svakog dana tokom prošle godine, američka vojska „počastila“ borce ili civile stranih zemalja sa 72 bombe ili tri bombe na svakih sat vremena!
Dok je većina tih vazdušnih napada bila u Siriji i Iraku, američke bombe obasipale su ljude u Avganistanu, Libiji, Jemenu, Somaliji i Pakistanu. To je sedam većinski muslimanskih zemalja.
Jedna od tehnika bombardovanja koju je predsednik Obama zdušno branio bila je napad dronom. Kao glavnokomandujući, on je proširio upotrebu dronova van obeleženih ciljeva u Avganistanu i Iraku – uglavnom su to bili Pakistan i Jemen. Obama je ovlastio deset puta više bespilotnih vazdušnih udara nego Džordž Buš i automatski targetirao sve vojno sposobne muškarce u ovim područjima kao borce.
Predsednik Obama tvrdio je da su njegove inostrane vojne avanture su pravno utemeljene, jer su 2001. i 2003. godine doneta odobrenja za upotrebu vojne sile. Njih je usvojio Kongres nakon terorističkih napada al-Kaide. Međutim, današnji ratovi imaju malo ili nemaju nikakve veze sa onim osobama koji su napali SAD 11. septembra 2001. godine.
Obamina administracija bila je konstruisana da opravda svoje intervencije, posebno nelegalna ubistva dronom, koja nemaju geografska ograničenja. Sada će ona biti prebačena u ruke Donalda Trampa.
Šta je administracija pokazala za osam godina borbe na toliko frontova? Terorizam se raširio, niko u tim ratovima nije izvojevao pobedu, a na Bliskom istoku uspostavljeni su još veći haos i podele nego kada je kandidat Barak Obama izrazio svoje protivljenje invazije na Irak.
Dok su životi američkih trupa i specijalnih snaga na terenu tokom vazdušnih napada ostali sačuvani, ogroman broj stradalih tuđih života ostao je neispitan. Mi ne znamo koliko je civila ubijeno tokom masovnih bombardovanja u Iraku i Siriji, gde je američka vojska često napadala pripadnike ISIS usred naseljenog mesta. Samo smo sporadično čuli za civilna ubistva u Avganistanu, kao što je tragično bombardovanje bolnice organizacije „Lekari bez granica“ u Kunduzu, kada su poginule 42 osobe, a 37-oro je ranjeno.
Pod pritiskom da se objave informacije o civilnim žrtvama u vazdušnim udarima dronom, u julu 2016. godine je američka vlada apsurdno ustvrdila da je ubijeno najviše 116 civila u Pakistanu, Jemenu, Somaliji i Libiji između 2009. i 2015. godine. Novinari i borci za ljudskih prava rekli su da je ovaj broj smešno mali i nemoguće ga je proveriti, s obzirom na to da je objavljen bez imena, datuma, lokacije i drugih detalja. Biro za istraživačko novinarstvo sa sedištem u Londonu, koje je godinama beležilo napade dronom, navelo je da je tačna brojka barem šest puta veća.
S obzirom na to da dronovi čine samo mali deo arsenala oružja i municije koja je ispaljena u poslednjih osam godina, broj civila ubijenih od strane Obaminih bombi meri se hiljadama. Ali mi ne možemo znati siguran broj, jer administracija i „mejnstim“ mediji potpuno ćute o propasti američke intervencije.
U maju 2013. godine, prekinula sam predsednika Obamu tokom njegovog govora na Nacionalnom univerzitetu za odbranu. Upravo sam se bila vratila iz posete porodicama nevinih ljudi ubijenih od strane američkih bespilotnih napada u Jemenu i Pakistanu, uključujući i decu iz porodice Rehman, koja su gledala kako njihova baka biva razneta u komade dok je radila u polju.
Govoreći u ime ožalošćenih porodica, čiji gubici nikada nisu priznati od strane američke vlade, pitala sam predsednika Obamu da im se izvini. Pošto sam bila isprovocirana situacijom, predsednik Obama je samo rekao: „Na glas ove žene treba obratiti pažnju“.
Šteta što to nikada nije uradio, zaključuje Bendžaminova u svojoj kolumni.