VLADIKA I RAZBOJNIK
Veliki ruski književnik Lav Tolstoj zapisao je poučnu priču nastalu prema istinitom događaju. Glavni akteri su vladika i razbojnik, a reči sveštenog lica ostaju nam kao pouka značenja oproštaja.
Dugo su tragali za jednim razbojnikom. Jednom se on preobuče i dođe u grad. U gradu ga policajci prepoznaše i krenuše u poteru za njim. Razbojnik je bežao od njih i dospeo do vladičinog dvora; kapija je bila otvorena i on uđe u dvorište.
Iskušenik ga upita šta želi.
Razbojnik nije znao šta da odgovori, i nasumice reče:
„Moram da vidim vladiku“.
Vladika primi razbojinka i upita ga šta ga je navelo da dođe k njemu. Razbojnik odgovori:
„Ja sam razbojink, potera mi je za petama, sakrij me, inače ću te ubiti“.
Vladika reče:
„Ja sam star, ne bojim se smrti, ali mi te žao. Uđi u onu sobu, umoran si, predahni, a ja ću ti poslati da se malo prihvatiš“.
Policajci nisu smeli da uđu u vladičin dvor i razbojnik ostade tu da noći. Kada razbojnik predahnu vladika dođe k njemu i reče:
„Žao mi je što si se smrzao, što si izgledneo, što te gone k’o vuka, ali te najviše žalim zbog toga što si tolika zla učinio i dušu svoju ogrešio. Mani se zločinstva“.
Razbojnik reče:
„Ne, ja se više ne mogu odviknuti od onog što je rđavo; živeo sam kao razbojnik i kao takav ću umreti“.
Vladika ga ostavi, otvori sva vrata i leže da spava. Razbojnik ustade noću i poče hodati po sobama. Bilo mu je čudno što vladika nije ništa zaključao i što je sva vrata ostavio širom otvorena. Razbojnik se osvrtao oko sebe – šta bi da ukrade, ugleda veliki srebrni svećnjak i pomisli:
„Uzeću ovu stvar – ona je veoma skupa – i otići ću odavde, a starca neću ubiti“.
Tako i učini. Policajci se nisu udaljavali od vladičinog dvora i neprestano su vrebali razbojnika. Čim on izađe iz kuće, opkoliše ga i nađoše mu ispod skuta svećnjak. Razbojnik stade poricati, ali policajci rekoše:
„Ako ti poričeš svoja ranija nedela, krađu svećnjaka ipak ne možeš opovrgnuti. Hajdemo kod vladike, on će posvedočiti tvoju krivicu“.
Odvedoše lopova kod vladike, pokazaše mu svećnjak i upitaše:
„Je li to Vaša stvar?“.
On im odgovori: „Jeste“.
Policajci rekoše: „Od Vas je ukrao ovu stvar, znači da je lopov“.
Razbojnik je ćutao, samo je kao vuk kolutao očima.
Vladika ništa ne reče, vrati se u sobu, uze onda i drugi svećnjak, parnjak ovom, pruži ga razbojniku i reče:
„Zašto si ti, dragi moj, uzeo samo jedan svećnjak? Ta ja sam ti oba poklonio“.
Razbojnik zaplaka i reče policajcima:
„Ja sam lopov i razbojnik, vodite me!“
Zatim reče vladiki:
„Oprosti mi, Hrista radi, i moli se Bogu za mene“.