MISLI RUSKOG PODVIŽNIKA
Jedan je od najcenjenijih duhovnika ruskog Pravoslavlja. Pouke Serafima Sarovskog jednostavne su i bogougodne, kao pravi putokazi kroz običan svakodnevni život vernika.
Prepodobni Serafim Sarovski bio je jedan od najvećih ruskih pravoslavnih podvižnika, prozorljivaca i čudotvoraca. Slavi se kao svetitelj i Crkva je u kalendaru njemu posvetila 15. januar.
O Bogu
Bog je oganj koji zagreva i razgara ljudska srca. Ako u svojim srcima osećamo hladnoću, koja je od đavola, jer je đavo hladan, onda prizovimo Gospoda, i On će zagrejati naše srce savršenom ljubavlju, ljubavlju ne samo prema Njemu, nego i prema bližnjemu. Ta će toplota prognati hladnoću đavola, tog neprijatelja dobra.
O ljubavi prema Bogu
Onaj koji je stekao ljubav prema Bogu, živi u svetu kao da i ne postoji. On se sav pretvorio u ljubav prema Bogu i napustio je sve zemaljske privezanosti. Ko istinski ljubi Boga, smatra sebe za stranca i došljaka na ovoj zemlji, jer u stremljenju prema Bogu dušom i umom svojim, on gleda samo na Boga.
Duša, ispunjena ljubavlju prema Bogu, i u vreme svog ishoda iz tela neće imati strah od kneza vazduha (tj. od đavola), nego će sa Anđelima uzleteti na nebo kao iz tuđine u Otadžbinu.
O molitvi
Ko je istinski odlučio da služi Gospodu neprestano treba da se seća Boga i neprestano da govori u svom umu ovu molitvu: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnoga“. U časovima posle obeda treba se moliti Presvetoj Bogorodici i govoriti anđelski pozdrav: „Bogorodice Djevo, raduj se…“
Bez neprestane molitve ne možemo se približiti Bogu.
U crkvi, za vreme molitve, dobro je stojati sa zatvorenim očima i tako osigurati unutrašnju pažnju, a otvarati oči kad naiđe dremež ili duhovna čamotinja (uninije). Tada treba oči upravljati prema ikoni ili gledati u upaljenu sveću pred sobom.
Ako se desi da nam um zaplene i raseju misli, tada se treba smiravati pred Gospodom Bogom i tražiti oproštaj. Kada se pak um i srce sjedine u molitvi i pomisli ne budu rasejane, tada se srce zagreva duhovnom toplotom, u kojoj će zasijati svetlost Hristova, ispunjavajući mirom i radošću unutrašnjeg čoveka.
O suzama
Svi svetitelji i svi monasi plakali su u očekivanju večne utehe. Tako i mi treba da plačemo radi oproštenja naših grehova. U koga teku suze umiljenja, toga ozaruju zraci Sunca Pravde – Hrista Boga.