IN MEMORIAM – MIKI JEVREMOVIĆ (1941-2017)
Jedan od najpopularnijih jugoslovenskih i srpskih šlager pevača Miki Jevremović (75) preminuo je od posledica moždanog udara. Iza njega ostale su brojne pesme koje su obeležile najlepše godine zabavne muzike ovih prostora.
Jevremović, koji je 27. decembra imao težak moždani udar, nekoliko dana bio je u komi. U trenutku kada je Mikiju pozlilo sa njim je bio njegov brat Zoran. Pevač je odvezen u Urgentni centar gde mu je ukazana pomoć, a zatim je u polusvesnom stanju prebačen na odeljenje intenzivne nege.
Svoje mesto na muzičkoj sceni, Miodrag Miki Jevremović gradio je pažljivo i polako. Muzički uspeh je došao postepeno, a vrhunac popularnosti doživeo je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.
Početak karijere pevača, uz čije hitove su se mnogi prvi put zaljubili, obeležile su pesme: „Mama”, „Pijem”, „Osamnaest žutih ruža”, a potom su sledile „Ako jednom vidiš Mariju”, „Kad bih znao da je sama”, „S kim si sada kad je tužno vreme”, „Narcisi plaču ljubavi”, „Muzika nek svira samo za nju”, „Grkinja”, „Neka toče staro vino”… Najveće hitove za Mikija napisao je Boris Bizetić, koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio jedan od najuspešnijih hit kompozitora.
Za sebe je voleo da kaže kako je jedan od poslednjih Mohikanaca na estradi. Borio se za muziku, snimao nove pesme, pevao gde god ga pozovu i verovao da za zabavnu muziku u Srbiji dolaze bolji dani.
Velika zvezda bivše Jugoslavije, jedini je pevač koji je nastupio na svim festivalima na ovim prostorima i sa njih odneo ukupno sto pobeda! Njegovi nastupi obeležili su sarajevski „Vaš šlager sezone”, „Beogradsko proleće”, zatim „Zagrebački”, „Opatijski” i „Splitski festival”, a tokom devedesetih godina prošlog veka učestvovao je i na letnjim festivalima u Crnoj Gori.
„Pevao sam u Domu sindikata na festivalu ’Proleće u Beogradu’ i srce mi je bilo puno. Priznajem, strahovao sam kako ću proći, plašio sam se da li će i koliko publike doći…”, izjavio je skromno pre tri godine za jedne beogradske novine.
Miki je uz Đorđa Marjanovića i Radmilu Karaklajić bio velika zvezda nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, gde je čak dva puta zaredom, 1974. i 1975. godine, bio proglašen pevačem godine.
Sećajući se tih prošlih vremena, vremena najvećih muzičkih uspeha, pričao je:
„Prvo čega se setim iz tih vremena su turneje po Rusiji i koju smo popularnost tamo imali, to je jedno izuzetno iskustvo. I ovde u Srbiji sam bio veoma tražen. Imao sam mnogo obožavalaca. Preteča sadašnjih fan klubova su bili tadašnji ’Mikisti’ i ’Đokisti’. Naime, tako su se zvali klubovi obožavalaca moje i muzike Đorđa Marjanovića. Mi smo se sa svojom publikom družili, oni su nas zaista voleli i poštovali. Ali to je bilo jedno drugo vreme.”
Pevač koji je bio poznat i po svojoj drugoj velikoj strasti – šahu (najveći uspeh bio mu je remi sa svetskim prvakom Anatolijem Karpovom) – upozoravao je pre nekoliko godina kako na domaćoj sceni ima malo kvalitetnih izvođača, govorio kako se pevači – štancuju.
Mladim pevačima je svojevremeno poručio:
„Nemojte da ulazite u svet muzike ukoliko želite uspeh preko noći i brzu zaradu. Jer to tako ne ide. Koga brzo zapamte, još brže ga zaborave. Morate otpevati pesmu tako da iskažete emocije. Svojoj ćerki sam lično savetovao da je veoma važno da je ljudi prepoznaju na radiju, a ne na televiziji. Pevač je uspeo tek kada publika na radiju zna ko je on i kakvom vrstom muzike se bavi. Muzika je božji govor!”
U trajnom sećanju na Mikija Jevremovića, koji je umeo da na najbolji mogući način koristi taj „božji govor“, ostaće nekoliko njegovih hitova za sva vremena. Podsetimo ih se u čast na velikog majstora pesme!
Izvor: Politika.rs/Bašta Balkana