MONAŠKA POUKA
Dušo, koji krst nosiš? Da li razbojnikov ili Hristov? Od toga koji od dva krsta nosiš, zavisi da li ćeš sagoreti kao klas na suši ili procvasti kao ruža na sunčevu zraku.
Dva su krsta. Krst razbojnikov i krst Hristov. Svaki živi stvor nosi jedan od tih dvaju krstova. Niko u životu nije bez krsta. Ali dok nas krst razbojnikov baca u tamu bespomoćnosti i propasti, krst nas Hristov podiže i oživljava, jer je on životvorna moć – oružje božje sile i božje premudrosti. Zaroni dušo u dubinu tajne krsta Hristova i „veličai prečestni krest Gospoden?“
Krst, nekada znamenje poruge, jer beše određen za sramnu smrt društvenih izmećara, danas je predmet poštovanja i ljubavi. Krst kao jezgrovito oruđe stradanja i muke, sa koga čita nevernik strašno očajanje – za verne je danas predmet pobožnog proslavljanja, jer s neba zrači u dušu tiho spokojstvo. Krst nekada beše poslednja etapa nevaljalaca ili zla sudbina na pravdi progonjenih stradalnika. Duh pravednika se mutio nekada, gledajući ili sećajući se njega.
Danas, krst je simbol jedne vere, prožete ljubavlju, uređene požrtvovanjem, uvenčane pobedom. Takva je razlika između krsta razbojnikova i krsta Hristova, kome se danas klanjamo.
Dobro je što i danas imamo krst, jer nam je on pouzdani putevođa. Na njega upiru kroz tužne trepavice, svoje suzne poglede svi stradalnici. Sa valova uzvitlanih burom životnoga mora, umorni putnici života, vide sjaj zorinih zvezda – jer je pučina njihova stradanja osenjena senkom krsta, onog krsta koji beše oltar na kome je na žrtvu prineseno čisto, nevino Jagnje Božje.
Sa krsta silazi snaga u malaksalu dušu i kaplje melem u ranjeno srce. On je putokaz putniku života da lako prolazi po bespućima, i posred ponoćnih bdenja, da sigurno i oslobođen okova koji sputavahu telo i duh mu, radosno dospe u zagrljaj zori, punoj sunca, pesme i cveća. Krst je ključ spasenja. Njime se lako otvaraju rajska vrata duši, obučenoj u pramenove sunčanih duga. Krst gasi žeđ životnih strasti i krepi dušu iznurenu borbom, istrajnošću i strpljenjem – u čistom zraku božanstvene lepote. Krst je veliko otkrivenje mudrosti Božje i njegova svemogućstva, jer pruža utehu palima i malaksalima.
Bože, Bože moj, zašto si me ostavio? – vapije pod krstom, malodušnim očajem iskušavana duša. I odziva joj se: proslavih, i opet ću te proslaviti!
Najzad, krst kao sunčevim ognjem obasjani simbol Pravednog Sudije navešćuje nov život: pobedu, spasenje i večnu radost u Hristu.
Dušo, koji krst nosiš? Da li razbojnikov ili Hristov? Od toga zavisi da li ćeš sagoreti kao klas na suši ili procvasti kao ruža na sunčevu zraku.
Zapisao iguman Stefan