Застани, не жури

Застани,
не жури, не истржи,
не кидај ову танку нит.
Гледај,
На зимској хладноћи
Зачарана шума ћути.

Гледај,
Са витких грана
Гомиле слепљених пахуља
нежно разноси ветар,
мене немилосрдно прати.

Гледај,
Бисерима је
ишарано зимско пространство:
плавичастим, блиставо-белим,
филигрански истанчаним.

Гледај,
сунце залази,
караван модрих сенки
пада по брокатној белини,
као стражар звезди Вечерњачи
лук месечев светли…

Застани…не жури…ослушни…

Подожди, не спеши…
Софья Измайлова

Подожди,
не спеши, не трогай,
не порви эту тонкую нить.
Посмотри,
как по-зимнему строго,
зачаровано лес молчит.

Посмотри,
как на тонких ветках,
примостились снежинки гурьбой,
как тихонько качает их ветер,
как следит неотступно за мной.

Посмотри,
как расшила смело
жемчугами зима простор:
сине-сине, искристо-белый,
филигранно-тончайший узор.

Посмотри,
уже солнце садится,
уж теней голубых караван
на парчовые снеги ложится,
уж на страже вечерней денницы
лунный висит ятаган.

Подожди…не спеши…послушай…

Препев са руског језикa: Веселинка Стојковић

Фотографија: Софија Измајлова