SA DIREKTORKOM VISOKE MEDICINSKE STRUKOVNE ŠKOLE „MILUTIN MILANKOVIĆ“ U BEOGRADU
Škola je formirana 2007. godine, dve godine posle osnivanja Više škole, koja je kako kaže dr Arsić Komljenović, bila prva prirvatna škola u Srbiji iz oblasti nege, na šta je ona veoma ponosna jer je sestrinstvo jedan odgovoran i težak poziv koji uključuje visoke moralne i etičke principe zasnovane na humanosti i ljubavi prema čoveku.
Gordana Arsić Komljenović, doktor medicinskih nauka, poreklom sa Kosova i Metohije, sa padina Šar-planine, direktor je prve privatne Visoke medicinske škole strukovnih studija „Milutin Milanković“ u Beogradu, čiji je osnivač Jasminka Komljenović.
Dr Arsić Komljenović, napominje da je, s obzirom na to da škola ima jedan broj studenata sa Kosova i Metohije, i zainteresovanih studenta sa ove teritorije, ideja da se u dogledno vreme otvori jedna ovakva škola u Štrpcu. Studentima se izlazi u susret u pogledu uslova školovanja, kao i načina i pogodnosti u finansiranju. Ova škola i stipendira studente.
„Put koji je ova Visoka medicinska škola strukovnih studija prošla do danas nije bio lak. Sa pojavom Bolonje mi smo bili obavezni da pređemo na taj oblik obrazovanja i prešli smo akreditacijom koju je bilo teško dobiti. Zatim smo i dalje popravljali svoje programe. Imamo veoma stručan kadar. Spadamo u škole koje imaju najbolje nastavne baze. Podršku nam je oduvek davala VMA sa svojim stručnim kadrom, prostorom i opremom uz ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i nastavna baza nam je postala Gradska bolnica na Zvezdari iz koje imamo 20 zaposlenih kao nastavnike za praktičnu i teorijsku nastavu kroz dvojni radni odnos. To je veoma važno, jer to ostale škole izbegavaju jer ih to finansijski opterećuje. Naš student može na taj način da obavi praksu i vežbe. Škola ima saradnju i sa Sokobanjskom za fizioterapeutski smer, sa „Rudom“ kao i sa nekoliko privatnih bolnica: „Medi grup“, Dom zdravlja „Ristić“, Dom zdravlja „Jedro“. Takođe se sarađuje i sa Gerontološkim zavodom grada Beograda“, kaže dr Arsić Komnjenović.
Ona kaže da je sestra, u našoj zemlji sve do 2006. godine, mogla da završi maksimalno višu školu, a ako bi htela da završi fakultet ( sedmi stepen obrazovanja) onda bi morala da upiše neki srodan fakultet: defektologiju, andragogiju, psihologiju…
„Dok je na Zapadu i na Istoku to moglo (sestra je mogla i da doktorira), a kod nas to može tek od uvođenja Bolonje i približavanju evropskim standardima. Škola je do nedavno imala 500 studenata, ali je sada broj smanjen a lepeza smerova je proširena. Pored smera – strukovna medicinska sestra-tehničar, i sturkovni terapeut-fizioterapeut, uveden je još i radiološki smer. Od države ne dobijamo ništa dok u Hrvatskoj i Sloveniji država stimuliše svoje obrazovanje. Kod nas, zbog ukupne ekonomske situacije to ide dosta teško“, napominje dr Arsić Komljenović.
Autor: Slavica Đukić
Izvor: Jedinstvo