KAKO SE POBEĐUJE GNEV?
„Na svaki način treba da se trudimo da sačuvamo duševni mir te da se ne smućujemo zbog uvreda koje nam drugi nanose“, tumači veliki ruski svetac Serafim Sarovski i kaže da je radi toga potrebno da se na svaki način staramo da zadržimo gnev.
Posredstvom pažnje, moramo da um i srce sačuvamo od nepristojnih pokreta. Takvo upražnjavanje čovekovom srcu može da pruži tišinu i da ga načini obitelju samog Boga.
Obrazac takvog bezgnevlja vidimo na Grigoriju Čudotvorcu. Od njega je na javnom mestu neka žena bludnica tražila platu za navodni greh sa njom. On je, nimalo se ne razgnevivši, krotko rekao svom drugu: “Daj joj brzo iznos koji traži”. Ženu je, pak, tek što je primila nepravednu platu, spopao đavo. Ali, sveti je molitvom od nje odagnao đavola.
Ako nije moguće da se ne smutimo, onda bar, u krajnjoj meri, treba da se postaramo da zadržimo jezik, po reči psalmopojca: smutih se i ne progovorih (Ps. 76, 5).
Ovim povodom možemo sebi za primer da uzmemo svetog Spridona Trimituntskog i prepodobnog Jefrema Sirina. Prvi je na sledeći način podneo uvredu. Po zahtevu grčkog cara on je otišao u dvorac gde se neko od slugu iz carske palate, smatrajući ga za siromaha izrugao nad njim, ne puštajući ga u palatu i udarivši ga po obrazu. Sveti Spridon je, budući nezlobiv, po reči Gospodnjoj okrenuo i drugi obraz (Mt. 5, 39).
Prepodobni Jefrem je posteći u pustinji, bio lišen hrane od strane učenika na sledeći način. Noseći mu hranu, učenik je nenamerno na putu razbio sasud. Videći učenika žalosnog, prepodobni mu je rekao: “Ne žalosti se, brate. Kad hrana nije htela da dođe nama, poći ćemo mi njoj”. On je pošao, seo kod razbijenog suda i jeo skupljajući hranu. Tako je on bio negnevljiv.
Kako se pobeđuje gnev može se videti iz žitija Pajsija Velikog koji je javivšeg mu se Gospoda Isusa Hrista molio da ga oslobodi gneva. Hristos mu je tada rekao: “Ako hoćeš da pobediš gnev i jarost, nemoj ništa želeti, nemoj nikoga mrzeti, niti koga vređati”.
Da bismo sačuvali duševni mir treba od sebe da odstranjujemo uninije i da se postaramo da imamo radosni, a ne žalosni duh, po reči Siraha: „Tuga je mnoge ubila i od nje nema koristi“ (Sir. 30, 25).
Kada čovek ima veliki nedostatak u stvarima koje su potrebne telu, teško savlađuje uninije. Međutim, to se odnosi samo na slabe duše.
Radi čuvanja duševnog mira takođe treba na svaki način izbegavati osuđivanje drugih. Neosuđivanjem i ćutanjem čuvamo duševni mir. Čovek u takvom stanju stiče božanstvena otkrivenja.
Radi čuvanja duševnog mira čovek treba češće da ulazi u sebe i da se pita: “Gde sam ja?”
Pri tome on treba da pazi da telesna čula, osobito gledanje, služi unutarnjem čoveku i da ne rasejavaju dušu čulnim predmetima. Jer, blagodatne darove dobijaju samo oni koji imaju unutarnje delanje i bdiju nad svojom dušom.