NA ČESMI
Stara česma zasuzila
Na malenom bregu,
Nad njome se lipa svila,
Gde se ptice legu…
Mile ptice legu…
Još k’o derle gologlavo,
Čim proleće sine,
Česmi toj sam hit’o pravo.
Da me želja mine.
Topla želja mine.
Tu sam svagda ponajviše
Naš’o kukureka,
I ljubica mirisavih,
Proletnjih mu seka,
Plavookih seka.
Tu sam uvek sluš’o rado
Dunava šuštanje,
I gledao mirno stado
Kako brsti granje.
Zelenkasto granje.
U zidu sam ime svoje
Urezao: Jova;
A uz njega i sad stoje
Imena drugova.
Milih mi drugova!
Kako mi je mila, bože,
Ova česma stara,
Kad me i sad jošte može
Evo da očara…
Moćno da očara…
Na doba me prvo seća,
Što nam žіvot zlati,
S kojim ode prva sreća
Da se ne povrati!
Nikad ne povrati!
Oh, pa zdravo, česmo mila,
Međ veselim slavljem!
Pa mi napoj selo moje
Sa junačkim zdravljem!
Sa čeličnim zdravljem!
U Čereviću, 1868.