IZ DUHOVNOG UGLA
Pitanje o nedostojnim vlastodršcima je deo prepiske Svetog Anastasija Sinaita, koji je bio antiohijski patrijarh, sa papom Grigorijem Dvojeslovom, piscem službe Pređeosvećenih darova.
Sveti Anastasije Sinait je kao vrlinski monah Sinajske Gore u vreme cara Justinijana bio uzdignut na tron antiohijskog patrijarha. U vreme Justinijanovog naslednika, cara Justina, bio je oklevetan i prognan, verovatno na Sinaj, gde je napisao mnoga značajna dela hrišćanske gramatologije. Među njima je i ova prepiska o nedostojnim vlastodršcima.
„Sveti Anastasije Sinait u manastiru“, detalj sa Rembrantove slike (1631)
Pitanje: Sveti apostol Pavle tvrdi da su vlasti koje vladaju ovim svetom “od Boga ustanovljene” (Rm. 13,1). Da li treba da prihvatamo bilo kojeg vlastodršca, vladara ili episkopa koji su po Božijem dopuštenju postavljeni u svoja zdanja?
Odgovor: Bog u Svom zakonu kaže: “Daću vam pastire po srcu vašem” (Jerem. 3,1). Iz ovoga je očigledno da su vlastodršci, koji su dostojni vlasti koju nose, od Samoga Boga uvedeni u svoje zvanje. Drugi, pak, vlastodršci koji su nedostojni svoga zvanja, uvode se u njih po Božijem dopuštenju, ili po Njegovoj svetoj volji zbog nedostojnosti naroda nad kojim vladaju. Evo nekoliko poučnih primera.
Kada je Foka Tiranin (Flavije Foka, car Vizantijski (602-610), čuven po svojim besramnim i zverskim delima) postao car i kada je uz pomoć svog prvog ministra otpočeo sa krvoprolićima, živeo je u Konstantinopolju jedan monah, čovek svetog života i velike sinovske hrabrosti pred Bogom. Iz jednostavnosti svoje duše, on se ovako molio Bogu: “Gospode, Gospode, zašto si nam dao ovakvog cara?” Kako je u mnoge dane ponavljao isto ovo pitanje, udostojio se Božijega odgovora: “Zato što nisam mogao da nađem drugog, goreg od ovog.”
Postojao je u Tiviadskoj oblasti grad pun bezakonja. U njemu je živeo neki veoma nečastan i pokvaren čovek, radnik na hipodromu, koji je iznenada došao do nekog lažnog pokajanja, pa se čak i postrigao obukavši se tako u angelsku monašku shimnu, ali sa svojim bezakonjima nije prestajao.
Desilo se da je u to vreme umro neki episkop toga grada. Onda se nekom svetom čoveku javio Angeo Božiji i rekao: „Idi u grad i pripremi za hirotoniju u episkopa nekadašnjeg radnika sa hipodroma.“ Ovaj je učinio što mu je bilo zapoveđeno. Po rukopoloženju, episkop nesrećni varalica, toliko se pogordio da je počeo da veruje kako je on neka visoka ličnost. Tada mu se javio Angeo Božiji i rekao: “Što se gordiš, nesrećniče? Zaista ti kažem da nisi postao episkop zato što si dostojan svešteničkog čina, nego zato što ovom gradu priliči samo jedan takav episkop. Boljeg nije ni zaslužio.”
Prema tome, ako nekada vidiš nekoga nedostojnoga vladara ili episkopa, ne čudi se i ne osuđuj Božiji Promisao. Znaj i veruj da smo predani takvim tiranima zbog našeg sopstvenog bezakonja i rđavih dela.