O ROMANU „CARIGRADSKI DRUM“
Roman i balada o hajdučiji Bratislava Petrovića, pod nazivom „Carigradski drum“, objavio je beogradski izdavač ARTE agencija.
„Drum širok prav carski, po njega se rasipali hanovi, saraji, česme“( „Koštana“, B. Stanković), karavani carski i spahijski, izvoze, kao i danas (21. vek) muku čivčija i argata, raje srpske, koja ni zbog čega kriva i pod Turcima i danas, radi u najam da bi se prehranila, preživela i predanjima nekada, pisanom rečju danas, prenela potomstvu amanet da tuđin dobija više no što uopšte zaslužuje!
Na grbači porobljenog srpskog življa nicala su carstva, ali kad se drznuo da se suprotstavi taj argat i sluga po naredbi padala su carstva bežali carevi glavom bez obzira, pokušvajući da sa sobom ponesu i što nije njihovo!
Romanom „Carigradski drum“ Bratislav Petrović, realistički ali i ekspresivno i lirski preko svojih junaka gradi radnju iz tih prohujalih i zlih po naš narod vremena, smešta to vreme u središte današnjeg vremena i zbivanja simbolizujući neprekinutu nit događanja od tih dalekih do današnjeg po mnogo čemu sličnog vremena. To je znalački satkao u pitku slojevitu priču. Kad poručkate belanac današnjeg vremena preko događaja vezanih za policajca Petra, čeka vas izuzetno bogata priča, žumanac, iz tog vremena hajdučije u Srbiji pod Turcima i njihovim zulumima u retroromanu- priči, u spisima manastirskim, zalutalu kao požuteli testament, pitka priča hajduka Laze Ćose.
Carigradski drum, Sićevačka klisura sa svojom gorom, pećinama i manastirima, postojbinom i „samrtnom posteljom“ hajduka jeste epski prostor u kome su smeštena događanja iz romana – epa o tim narodnim borcima niklim pod posebnim okolnostima grube eksploatacije Raje i turskih zuluma, u priči iznutra i Petrovom stradanju u savremenoj hajdučiji nastaloj na epskim pričama iz prošlosti o pohranjenom bogatstvu hajduka iz tih davnih vremena.
„Spoljna priča obuhvata 21. vek i govori o razbojništvu na drumu“ istom onom ispod koga je bitisao kaldrmisani i prašnjav Carski, kroz vođenje likova u romanu – Videna, Tatija, Dodža i policajca Petra. Monahinja Sinklitkinja vezivno je tkivo u spoljnjoj priči romana. Snažna, osoba koja veruje u Božiju pravdu, pouzdan jatak policajcu, nenametljiva ali svojim stavom, drži potrebnu distancu na relaciji muško žensko i kao prava svetica pokazuje put grešnima! Zahvaljujući njoj i poznavanju hajdučije, Petar, nekršteni policajac iz vremena komunista, pronalazi mirno rešenje za svoje nezgode na poslu i dokazuje svoju čestitost.
Konak iznad manastira svojevrsni je vidikovac za sve događaje kroz istoriju i danas. U njemu je nastao „prevod“ sa staroslovenskog ispovedanija pismenog Laze Ćose, u konaku se dešavaju susreti hajduka i savremene hajdučije baš preko tog Ćosinog rukopisa. Manastir je pokazan i u romnu kao riznica sećanja na minula vremena, riznica pisanih i pripovedanih događaja iz daleke prošlosti našega naroda.
Elegičnost naracije, diskretnost hajdukovog opštenja sa glasnicima smrti/sa smrću samom, metaforičnost slike i dramatičnost poslednjeg zaveštanja, sve su to formalni elementi balade kao vrste, uključujući i karakterističnu kompozicionu shemu ispovedne monološke – poeme. Boško Suvajdžić
Na Carskom drumu, od Niške Banje do Carigrada, pisac Bratislav Petrović, vodi svoje junake u svaki geografski kutak u četovanje iz busije sa munjevitim gerilskim udarima. Motiv megdana bili su Turski karavani sa blagom stečenim pljačkom srpske raje. Zato nije bilo milosti u prepadima i otimanju istog. Pisac ovog epa o hajdukovanju čitaocu ne daje pauzu dok čita. On se mora u jednom dahu sve da pročita, jer samo tako brazdi sećanja na junačke podvige hajduka, njihove pustolovine, surovih zločina i kazne koje su i delili i primali.
Svi događaji smešteni su uglavnom tu u širem zavičaju autora linijom planina Kunovica, Sićevačka klisura, Carski drum do Pirota, retko kad do Sofije i Carigrada. Na kraju Ćosine priče autor nas vodi do Beča, na kratko, tek da pokaže i današnjem čitaocu, da su sile zla protiv Srba i onda bile usko u kolaboraciji, kao i danas!
Romanom „Carigradski drum“ autor je ovekovečio hajduke i hajdučiju, ali i ljude i zavičajne mehane pored druma, mehaničarske radionice, delatnice starog zanata preko lika gospođice Lale, poštene delatnike narodne policije preko lika policajca Petra, spregu međunarodnih delatnika kad im je cilj laka zarada preko lažnih mapa o skrivenim magazama hajdučkim koje ostavlja pop MARTIN!
Na kraju za čitaoce navodim reči recenzenta Irene Miletić o stilu autorovom:
“Realistički orijentisan, autor piše vrlo jednistavnim, „živim“ jezikom likova, što ga čini čovekom bliskom narodu… To nikako ne znači da se iza jednostavnosti ne krije složenost. U tom romanu ima uzvišenog, šaljivog, satiričnog komičnog, kao što ima grotesknog, užasnog i žalosnog“.
Za Petrovićev roman treba reći da ima čvrstu kompoziciju, zaplet, naraciju, dobru gradaciju karaktera likova, odličnu distribuciju uloga i karaktera likova, jedinstven stil… Likovi kazuju svojim monolozima i dijalozima istorijski kontekst u kome žive i delaju, što je izuzetno težak zadatak za autora. Petrović je u tome izizetno uspešan.
Na kraju, roman „Carigradski drum“ doživljava svoje DRUGO izdanje. To govori da je uspešno dopro do pravih čitalaca!
O romanu besedio Dušan Đorđević Niški