NIŠTA NA SILU
Sloboda izbora je i sloboda ljubavi, tako nas poučava hrišćanstvo. „Ne možeš da želiš da te neko zavoli na silu, jer to onda nije ljubav. Ljubav se ne može nametati, čovek se jedino može nadahnuti na nju“.
Isus je hodao sa Svojim učenicima i u nekom trenutku su Ga neki od učenika (na početku ih je bilo više od 12) ostavili, ne želeći više da budu Njegovi učenici. U tom trenutku On se obratio Dvanaestorici i postavio im pitanje koje se mi, možda, ne bismo usudili da postavimo svojoj deci. Gospod ih je pitao:
– Možda i vi želite da odete?
Tada Mu je Petar odgovorio:
– Gospode, gde da idemo, Ti si najbolji Učitelj! Ako se naša duša umiruje, stišava pored Tebe, kako da odemo?
Gospod kao da odgovara na Njegove reči:
– Ja želim da ostanete sa Mnom, ali da ostanete po svojoj volji. Ne želim da vas primoravam na silu. (vidi Jn. 6: 67-69).
Neko od nas može reći svom detetu:
– Dete moje, ja želim da ti ostaneš sa mnom ne zato što sam ti otac ili majka, ne zato što zakon zahteva da ostaneš pored mene do svojih 18 godina, već zato što želim da se osećaš srećnim pored mene. Da li želiš da ostaneš? Ako ti dam mogućnost izbora, da li ćeš otići? Da li na primer večeras ostaješ zato što se bojiš da te ne udarim ako budeš hteo da ideš, ili zato što se raduješ mogućnosti da budemo zajedno?
Eto, to i jeste cilj i njega nije tako lako dostići, međutim, Bog želi upravo to i nikoga ne primorava. Poželeli ste i došli, a ako neko želi da ode, može tako i da učini. Gospod želi da ti slobodno postupaš po svojoj želji.
Kada je bludni sin rekao svom ocu: „Želim da mi daš moj deo, želim da odem i živim kako ja želim!“ – njegov otac je, iako u dubini duše nije želeo to, ispunio njegovu volju. Dao je sinu njegov deo imanja sa rečima: „Dete moje, ja te volim, ali ljubav nije prinuda“.
Ne možeš da želiš da te neko zavoli na silu, jer to onda nije ljubav. Ne možemo da primoramo svoje žene ili muževe da nas ljube na silu, mi ne možemo i nemamo prava da svoju decu prinuđujemo na to. Ljubav se ne može nametati, čovek se jedino može nadahnuti na nju. Zato otac bludnog sina govori: „Uzmi svoj novac, svoje imanje i idi, ali znaj da te toliko jako volim da gde god krenuo, takvog kao ja ne možeš naći. Znam da ćeš živeti razvratno, u bludu, da ćeš imati neprijatnosti, ali ćeš se nekada vratiti meni. Ne želim da te zadržavam i neću to raditi.“
Eto tako je otac sinu dao slobodu izbora. Zašto? Zato što je sam bio spokojan i siguran u ljubav koju je osećao prema svom detetu. Kada si siguran u ono što radiš, onda si i spokojan. Kada je u kući svađa i vikanje, čak i iz najpravilnijih i najdostojnijih pobuda, one prestaju da budu dobre. Ne sme se grditi dete za to što radi. Ako je tvoje dete učinilo nešto neprilično, ti praviš mnogo veći greh praveći skandal od toga, da bi ga na taj način usmerio pravilnim putem. Zlo ne može da bude ispravljeno novim zlom. Eto zašto govorim: neophodno je da na početku sam učiniš prvi korak, sam postaneš srećan, iskreno se raduješ tome kako živiš.
Arhimandrit Andrej Konanos