ZAVARAVANJE ŽIVOTOM
Tek sada vidim koliko ponekad
obuzeti tajanstvenim zovom mladosti
razbarušenom igrom damara
krećemo u juriš na život
bojeći se brzog precvetavanja
Sve nas nešto goni da se penjemo
i onda kad nas oštre hridi vode na stranputicu
da se ponovo nađemo zatečeni
usred belih sazvežđa nemira
i uskomešanih iluzija posle promena
Odjedanput prozrena je naša namera
prepušteni smo samima sebi pri samom uzletu
i ništa od jučerašnje vere u ružu
od zagonetke koja oslobađa nebo
čak gorimo u vatri koju govorimo
Hamlet pada ničice od bezgrešne milosti
erotski u nama plamsa njegovo detinjstvo
trešti prostor u pesmu preseljen
a toliko je iskrica bodrilo zrak
našeg prvog ukorenjivanja
Zatim vidimo kako otrpetana
žar oko nas pušta lastare
sa oslobođenim brazdama slutnje
i sa grčem škrtih odstupanja
iza kojih ostaje jedna gorda spoznaja