POPULARNE PESME 70-IH & 80-IH
Karijeru muzičkih zvezda obeleži nekolicina trajno slušanih pesama, ali ima pevača kojima je jedan veliki hit „završio posao“. Prva asocijacija na pomen njihovih imena je ta pesma koja im je „lična karta“. Svi ovi pevači trajali su godinama, objavljivali pesme i bili popularni, ali nisu imali više sreće…
Jedna pesma u muzičkom opusu narednih 10 pevača sa prostora bivše Jugoslavije stvorila im je „pet minuta slave“ i svojevrsni su sinonim za njihovo ime. U pitanju su žanrovski različiti izvođači, ali je reč o popularnim pesmama tog perioda koje traju i danas, bilo da je reč o šansonjerskom popu ili tvrdom rokerskom zvuku.
To su sve pevači sa dugogodišnjim stažom, sa desetinama ili stotinama snimljenih pesama, ali im se posrećilo da u jednom trenutku ubodu hit i ne budu poznati po još nekim pesmama osim njega.
Pesme su poređane prema godini objavljivanja. Podsetimo se DESET velikih hitova ex-YU muzike!
Radojka Šverko – Kud plovi ovaj brod (1970)
Uprkos tome što je bila poznata po specifičnoj boji glasa raskošnog volumena, Radojka Šverko nikada nije pripadala pevačkoj eliti hrvatskog područja bivše Jugoslavije. Iako je to sigurno zasluživala, Radojka je bila skromna, pretežno „festivalska“ pevačica. Upravo na jednom od svojih prvih festivala, u Splitu 1970. godine, izvela je kompoziciju Esada Arnautalića „Kud plovi ovaj brod“ i pokupila četiri od šest priznanja (nagrada domaćeg žirija, nagrada internacionalnog žirija, nagrada internacionalne publike i nagrada akreditovanih domaćih i stranih novinara). Taj deseti po redu „Splitski festival“ do tada nije zabeležio takvo oduševljenje publike koja je bila očarana pojavom mlade dvadesetdvogodišnje pevačice i njenom interpretacijom zanosnog šlagera. Sve je govorilo u prilog tome da je nova zvezda popularne muzike rođena! Iako su joj 70-te godine donele najviše uspeha, a 80-te potvrdile njen talenat, Radojka Šverko na domaćem terenu nikada nije dobila priznanje kakvo je zaslužila i kakvo bi imala da je prihvatila brojne ponude koje su stizale iz sveta. Za razliku od njenih mnogo poznatijih kolega, Šverko nije punila dvorane niti prodavala albume u velikim tiražima, ali svako njeno pojavljivanje na sceni bilo je popraćeno veličanstvenim ovacijama. I nijedno od tih pojavljivanja nije moglo da prođe bez divne pesme „Kud plovi ovaj brod“.
Mahir Paloš – Spavaj, cvijete moj (1973)
U red bosanskohercegovačkih pevača nekadašnje Jugoslavije, koji su u zlatno doba muzike tog prostora postigli zavidnu karijeru, svrstava se i Mahir Paloš. Njegov uspeh na banjalučkom festivalu „Prvi aplauz“ desio se 1971. godine, gde je nastupio kao debitant sa kompozicijom Kemala Montena „Čekala je majka sina“. Izuzetno emotivno, Paloš je u ovoj pesmi setno dočarao žalost stare majke nad sinom mornarom „koji nikad neće doći“. Kvalitet u izvođenju pesama i druženje sa „sarajevskom muzičkom rajom“ doveli su do toga da Mahir Paloš postane značajna figura zabavnih pop nota tog vremena. Ređali su se koncertni nastupi širom države, Evrope i sveta, ali i sve češći pozivi organizatora festivala gde su se promovisali i novi i afirmisani kompozitori i izvođači. Nedugo posle megahita koji je dao Palošu, Monteno mu je napisao još veći, ispostaviće se i njegov najveći hit u karijeri! Na popularnom festivalu „Vaš šlager sezone“ u Sarajevu 1973. godine, Mahir Paloš je otpevao sjajnu ljubavnu pesmu „Spavaj, cvijete moj“ i time „overio“ svoju ličnu muzičku kartu za sva vremena. Te godine kada su na „Šlageru“ pobedili Indeksi sa pesmom „Predaj se srce“, Paloš je imao apsolutno najslušaniju pesmu festivala, koja je ostala da se sluša i danas skoro nesmanjenim intenzitetom kao pre više od 40 godina.
Dragan Mijalkovski – Idi, dušo moja (1974)
Na pozornici Doma sindikata, te subote 4. maja 1974. godine održavao se trinaesti po redu festival „Beogradsko proleće“. Kritika nije bila naklonjena odabiru 18 pesama koje su predstavljene te večeri. Naprotiv. Dočekala je na nož mnoge tadašnje hitmejkere, smatravši ih da su kvalitetom i melodija i tekstova podbacili kao nikada pre. Muzički kritičari takođe nisu mimoišli ni izvođače, popularne zvezde zabavne muzike poput Nade Knežević, Bisere Veletanlić, Tihomira Petrovića ili Jadranke Stojaković, kojima su listom davali jedva prelazne ocene iz njima znanih razloga. U sveopštoj gužvi poznatih imena, pred mikrofon je izаšаo dvadesetpetogodišnji, izuzetno skromni daroviti momak Drаgаn Mijаlkovski. Ovaj Makedonac je otpevаo kompoziciju Vojkаnа Borisаvljevićа „Idi, dušo mojа“ i te večeri bio jedini izvođаč koji je od publike dobio аplаuz nа otvorenoj sceni. U moru blaziranih kompozicija, ova je žiriju „zapela za uho“, ali je na kraju izostala najviša nagrada. Desilа se očiglednа neprаvdа što zgodnom Makedoncu nije dodeljen gran pri, već se on morao zadovoljiti deobom drugog mesta sa koleginicom Veletanlić. Dragan Mijalkovski je tokom karijere snimio nekoliko desetina pesama na srpskohrvatskom, ali i na maternjem jeziku. Međutim, nikada pre a ni posle, ni sa jednom pesmom nije postigao ovakav uspeh. „Idi, dušo moja“ je od svog početka postala kompozicija za antologiju „jugo sentiša“!
Darko Domijan – Ulica jorgovana (1974)
Iste godine kad je na „Beogradskom proleću“ rođen evergrin „Idi, dušo moja“, na zapadu nekadašnje države stvarani su hitovi nešto tvrđeg zvuka. Među njima se sasvim neočekivano uvukla i romantična rok balada kompozitora Rajmonda Ruića pod naslovom „Ulica jorgovana“. Ovu pesmu snimio je relativno nepoznati, mladi Darko Domijan, kojem tek od tada karijera kreće uzlaznom linijom, iako popularnost koju je stekao ovom melodijom nikada kasnije nije dosegao. Te 1974. godine je ovaj dvadesetdvogodišnji Karlovčanin duge kose i brkova već bio prekinuo studije Muzičke akademije u Zagrebu kako bi se potpuno posvetio pevačkoj karijeri. Zanimljivo je da je tekst najpoznatije pesme Darka Domijana napisao Ivan Glišić, šabački književnik, slikar i novinar. Tandem Ruić-Glišić je već bio uzdrmao tadašnju YU rok scenu, jer je stvorio slušanije kompozicije za nekoliko zvučnih imena, kao što su bili Josipa Lisac i grupa Tajm, ali je uspeh sa gotovo anonimnim Domijanom sasvim prevazišao i njihova očekivanja. Iz tog razloga, Darko Domijan je i posle snimljenog megahita ostao veran „timu koji dobija“, tako da je tokom čitave karijere snimao skoro isključivo pesme na reči Glišića, koje je specijalno za njega „glazbio“ Ruić. Ipak, kultna rok balada „Ulica jorgovana“ ostala je zabeležena u diskografiji Darka Domijana kao apsolutni sinonim za njegovo ime i prezime.
Zlatko Pejaković – Ove noći jedna žena mirno spava (1975)
Osiječanin Zlatko Pejaković imao je svega sedamnaest godina kada je napisao i muziku i tekst za pesmu „Čerge“. Tada je već bio promenio nekoliko sastava sa kojima nije objavljivao nikakve zvučne zapise, ali je ulaskom u „Zlatne akorde“ 1970. godine konačno došlo do studijskog snimanja ove pesme. Ona je vrtoglavo brzo postala veliki hit širom Jugoslavije, iako je dosta odmicala od klasičnog rok izvođenja kojem su „Zlatni akordi“ do tada bili verni. Zbog zvuka daira i buzukija, ali i kafanske atmosfere koja provejava tekstom ove pesme,„Čerge“ su na radio Zagrebu proglašene šundom i bile zabranjene da se emituju. Već naredne godine, Pejaković je napustio grupu, a ubrzo mu je stigao poziv da postane vokal „Korni grupe“, kao zamena za tadašnjeg pevača Zdravka Čolića. Prema rečima Kornelija Kovača, lidera tada ultrapopularne grupe, razdoblje sa Pejakovićem je i najplodnije u čitavom njenom opusu. Raspad „Korni grupe“ značio je Pejakovićev prelazak u solo vode, ali on nije predstavljao i raskid saradnje sa Kovačem. Prva samostalna pesma Zlatka Pejakovića stigla je baš iz Kornelijeve radionice. „Ove noći jedna žena mirno spava“ napisana je za festival „Hit parada“ 1975. godine. Ona ga je lansirala među elitne izvođače popularnih šlagera i tamo mu obezbedila sigurno mesto do raspada SFRJ, iako mu nijedna pesma posle ove nije potvrđivala takav tretman.
Beti Đorđević – Počnimo ljubav ispočetka (1976)
U zlatno doba muzike ovih prostora hitovi su se najčešće “rađali” na festivalima. Ovo nije bilo nikakvo čudo, jer su festivali upravo služili tome da se u najboljem svetlu predstave kompozitori, tekstopisci i aranžeri. Tokom polufinalnih i finalnih večeri stajalo se u prolazima između redova, publika je aplauzima oduševljeno nagrađivala izvođače, neretko se i plesalo, a glasanje je bilo obavezno. Pesma Aleksandra Koraća “Počnimo ljubav ispočetka” učinila je da se ime Blagice Đorđević Beti zauvek svrsta u “zlatne glasove” interpretatorki popularnih šlagera. Beti je te 1976. godine na “Beogradskom proleću” otpevala ovaj sentiš, koji će od tada postati apsolutni sinonim za ovu šarmantnu damu izvanrednih glasovnih mogućnosti. Reakcije publike te festivalske večeri pokazale su da je antologijska pesma rođena! Preko noći, ovaj evergrin je Beti Đorđević lansirao u zvezde, a do tada je ona bila relativno poznata pevačica koja je snimala solo pesme ili u duetu sa suprugom Slobodanom (duet “Betty & Bob”). Energični početak pesme, u kojoj se na jedan nežan način poziva na “podgrevanje stare ljubavi”, obećavao je da postane svojevrsna himna svih onih parova koji su iznenada prekinuli vezu. To se i desilo, iako karijera Beti Đorđević, najviše zbog nedostatka njene ambicije, nikada nije prevazišla lokalne beogradske okvire. Ali, pesma je ostala…
Neca Falk – Banane (1981)
Uz neobičnost na koju nas je bila navikla Josipa Lisac, iz Slovenije nam je dolazila jedna drugačije neobična, ali takođe za to vreme jednako avangardna pevačica. Sitni stas sa izuzetno dugačkom kosom boje šargarepe, stilom oblačenja koji se protezao od hipika do smerne učenice i muzičkim repertoarom koji je koketirao sa više pravaca, stvorili su od Marjetke Falk unikatnu pojavu na tadašnjoj estradi. Poznatija pod nadimkom Neca, bila je izbor svih onih ljubitelja muzike kojima nije smetalo mešanje stilova niti njen razbarušeni izgled, jer su iznad svega cenili emociju koju je prenosila svojim prodornim glasom. Početak osamdesetih ozvaničio je dolazak tzv. “novog talasa”, pa je tim putem krenula i ova pevačica. Pesma koja je pomrsila konce i najlucidnijim tekstovima društveno angažovanog “nju vejva” pojavila se 1981. godine u izvođenju Nece Falk, pod naslovom koji je bio i neobičan i jednostavan: “Banane”. Zapravo, nije se moglo ni zamisliti da ova pesma ima neki drugačiji naziv, jer se od ekstremno brzo izgovorenog teksta jedino razgovetno razume ta reč! I to je bio onaj trik koji je slušaoce primorao da svojim sluhom pažljivo razluče o čemu peva ova Slovenka. Skrenula je pažnju na sebe kao nikad do tad, pa su tako Necine “Banane” postale antologijska pesma, neizostavna i danas na večerima posvećenim tvrdom ex-yu zvuku.
Aleksander Mežek – Ljubav preko žice (1983)
Početkom osamdesetih godina prošlog veka pojavio se u reklami za voćne bombone “FruFru”. Sa gitarom u ruci i okružen decom, malo ko je znao da ovaj Slovenac koji izgledom podseća na Mika Džegera, već ima kakvu-takvu karijeru i to ne samo u tadašnjoj državi nego i van nje. Aleksander Mežek se sedamdesetih godina zaputio u London gde se zaposlio u fabrici ploča. Taj posao je iskoristio da se poveže sa muzičarima, pa je postepeno ušao u britanske muzičke tokove kao Aleksander Džon, kako se potpisivao na svojim pesmama koje su izvodili engleski izvođači. Tamo je bio poznat, a na ovim prostorima skoro da niko nije znao kako izgleda, čak ni posle velikog uspeha sa albumom “Ljubav preko žice”. Za naslovnu pesmu su tada mnogi čuli, jer je te 1983. godine brzinom munje osvojila top liste radio stanica, ali su tek retki povezivali lice sa reklame sa stihovima “čekam dugo tvoj poziv, neizvjesnost ima kraj…” Neki kritičari kasnije su govorili da je ovaj “proročki” tekst najavio dolazak popularnih “vrućih linija”. Ipak, kada se odbace ovi navodi, nesporno je reč o ljubavnoj čežnji koja nikako ne sme da se podvede pod jeftino telefonsko šaputanje. “Ljubav preko žice” ostala je daleko najveći uspeh ovog pevača i pesma kojoj svaka nova generacija produži vek trajanja.
Jasna Zlokić – Skitnica (1984)
Iz plejade hrvatskih pevačica ondašnje države izdvajalo se ime Jasne Zlokić. Počela je skromno, kao mlada žena koja je ljubitelje šlagera naprečac osvojila unikatnim promuklim glasom i velikim hitom koji je otpevala na samom početku karijere. Naime, ona se 1984. godine na Splitskom festivalu pojavila sa pesmom „Skitnica“, koju je napisao frontmen „Novih fosila“ Rajko Dujmić. Kompozicija je ostala bez nagrade, ali se ubrzo visoko pozicionirala na ondašnjim top listama. „Iako je ta setna pesma što peva o životu skitnice osvojila četvrto mesto na „Splitu 84“, zacelo je najslušanija i najizvođenija. Zasenila je sve ostale, pa i pobedničku, za koju više niko ne zna ko je uopšte i peva“, preneli su novinari utiske sa tek održanog festivala. Ispostaviće se da je „Skitnica“ postala ne samo prelomna, već joj je i sasvim odredila karijeru. Stotine hiljada prodatih nosača zvuka i zvanična titula najbolje pevačice te godine najbolji su dokaz iznenadne afirmacije Jasne Zlokić. Jedna pesma bila je dovoljna da poluanonimna Dalmatinka preko noći osvoji srca ljubitelja šlagera i vine se u sam vrh. Ipak, vreme koje je usledilo pokazalo je da je ovo bio i njen najveći karijerni domet. Za utehu je to da se „Skitnica“ poslednjih godina na velika vrata ponovo vratila u repretoar klupskih svirki u regionu.
Mirjana Beširević – Ne idi, zlato moje (1986)
Još kao gimnazijalka, 1964. godine je snimila dve pesme za zagrebački Jugoton. Ta diskografska kuća je čitavu ediciju posvetila mladim nadama zabavne muzike, nazvavši je „prva ploča“. Među nekoliko njih kojima je Jugoton poklonio poverenje nalazila se i Mirjana Beširević, koja je naporedo sa gimnazijom završila i srednju muzičku školu. Skoro deset godina kasnije, sada već kao zgodna i lepa plavuša, Mirjana postaje diskografski aktivnija. Nju u kompozitorskom smislu preuzima tada jednako mladi, ali već afirmisani kantautor Boris Bizetić, koji tokom 70-ih godina za Miru piše sentimentalne pop pesme koje nisu ostvarile naročit uspeh. Svojih pet minuta slave Beširevićeva je dočekala tek 1986. godine, kada je u prištinskoj sali „Boro i Ramiz“ upriličen izbor za kompoziciju koja će državu predstavljati na „Pesmi Evrovizije“. Pobedila je Doris Dragović, tek što je izašla iz grupe „More“ i te godine u norveški Bergen otputovala sa pesmom „Željo moja“. Poslednje mesto zauzela je pesma Radeta Radivojevića „Ne idi, zlato moje“ u interpretaciji Mirjane Beširević, ali je i to začelje ovoj pevačici donelo do tada nikad proživljenu popularnost. Osećajnu, ljubavnu baladu odmah po premijernom izvođenju u Prištini čitava zemlja je pevušila, a do danas je ostala daleko poznatija od njenog izvođača.