STICANJE OTAČKOG PROMIŠLJANJA
Misao svetog Isaka Sirina bavi se jednim od važnih pitanja hrišćanske vere: Kako dostići čistotu? Sveti otac savetuje nas kako da stignemo do čistote srca u nekoliko jednostavnih bogougodnih koraka.
Kada se može reći da je neko dostigao čistotu? Zaista je čist srcem onaj koji sve ljude vidi dobrima i kome niko ne izgleda nečist i oskrnavljen.
Neka kod tebe uvek prevagne milostinja. Naša milostivost neka bude ogledalo u kome ćemo u sebi videti istinski obraz koji postoji u Božijoj prirodi i u biću Božijem. Surovo i nemilosrdno srce se nikada neće očistiti. Milostiv čovek je lekar svoje duše. On kao da silnim vetrom iz svoje unutrašnjosti razgoni pomračenje strasti. To je, po jevanđelskoj reči života, dobri dug koji dajemo u zajam Bogu.
Stajući pred Boga na molitvu, u svojoj pomisli postani sličan nemom detetu. Pred Bogom nemoj govoriti sa namerom da pokažeš svoje znanje, već mu se približuj sa detinjim mislima. Hodi pred Njim sa namerom da stekneš Njegovo otačko promišljanje, ono koje oci imaju o svojoj deci. Rečeno je: Gospod čuva mladence (Ps.114,5), i to ne samo male telom, već i mudre u svetu koji su, ostavljajući svoje znanje, voljom postali slični mladencima i počeli da se uče svedovoljnoj mudrosti koja se ne dostiže trudom (književnog) obrazovanja. Išti od Boga dar da dođeš do mere takve vere. O tome se moli bez lenjosti i išti sa vatrenošću. Moli se sa velikom marljivošću sve dok ne dobiješ. Toga ćeš se udostojiti ukoliko se najpre sa verom prisiliš da svoje staranje prebaciš na Boga i da svoju brižljivost zameniš Njegovim promišljanjem. I kada Bog u tebi primeti volju da se sa čistom mišlju poveriš Njemu više nego samom sebi, te da si se prisilio da se više nadaš na Njega nego li na dušu svoju, u tebe će se useliti ona nepoznata sila i ti ćeš osetiti da je sa tobom. Osetivši tu silu mnogi su išli u oganj bez straha i išli po vodi bez kolebanja u pomislima, bez bojazni da će potonuti.
Čim primeti da je u pomisli čoveka počela da se javlja sumnja i da je počeo o sebi da misli visoko, blagodat odmah popušta da se protiv njega osnaže i učvrste iskušenja kako bi poznao svoju nemoć i opet se sa smirenjem uhvatio za Boga.
Na svakom delu se smatraj oskudnim kako bi učio, i čitavog života ćeš se pokazivati mudar.
Da bi jednu besedu zamenio drugom (praznu dušespasonosnom) treba da se baviš čitanjem Pisma i Žitija svetih. Jer, kada budeš stao na molitvu i na svoje pravilo, umesto razmišljanja o onome što si video i čuo u svetu, u sebi ćeš obresti razmišljanje o Božanstvenim Pismima koja si čitao. To razmišljanje će izazvati zaborav svetskih uspomena, čime um dolazi do čistote. To je značenje rečenoga da čitanje pomaže duši kada stane na molitvu i da se duša molitvom prosvećuje u čitanju. Čitanje, opet, umesto spoljašnje smese, pruža hranu raznim vidovima molitve. Prema tome, duša se čitanjem prosvećuje za svagdašnju marljivu i nesmućenu molitvu.
Onaj ko svojim očima ne vidi sunce, na osnovu samog sluha drugome ne može opisati njegovu svetlost. On čak i ne oseća njegovu svetlost. Isto biva i sa onim koji svojom dušom nije osetio sladost duhovnih dela.
Nemoj se truditi da shvatiš ko je dostojan, a ko nije. Neka pred tobom svi ljudi budu jednaki s obzirom na dobro delo. Jer, na taj način možeš i nedostojne privući dobru, budući da se duša pomoću telesnog brzo dovodi u strah Božiji.