ŠOKANTAN MEDICINSKI NALAZ
Sasvim slučajno pronađen je u ljudskom grlu specifičan ATCV-1 virus, koji koči kognitivne sposobnosti čoveka i čini ga glupljim nego što jeste. Ovaj virus tek će biti detaljnije proučen, jer se još uvek ne zna način na koji on dolazi u dodir sa ljudima i inficira ih.
Istraživači sa Univerziteta Nebraska u SAD nedavno su otkrili jedan virus koji boravi u grlu zdravih odraslih osoba, a njegovo prisustvo povezano je sa nižim rezultatima na kognitivnim testovima kojima su podvrgnute te osobe.
Ovi istraživači nisu namerno tražili ovaj virus. To se jednostavno desilo dok su analizirali mikrobe koji se nalaze u grlu, za potrebe jedne druge naučne studije. Tokom ove analize, u uzorcima mikroba nađenih u grlima ljudi, došli su do virusa ATCV-1, inače virusa koji se prethodno mogao naći samo u zelenim algama.
Autori ove studije izašli su sa ovakvim obaveštenjem stručne medicinske javnosti:
“Neočekivano, identifikovali smo DNK sekvence koje odgovaraju virusu ATCV-1, koji se sreće kod algi i ranije nije bilo poznato da može zaraziti ljude, sudeći prema orofaringealnim uzorcima koje smo uzeli od zdravih odraslih ljudi. Prisustvo ATCV-1 povezano je sa skromnim, ali merljivim smanjenjem u kognitivnom funkcionisanju tih osoba”.
Za potrebe ove studije učestvovalo je 92 pacijenta. Utvrđeno je da je 44 odsto njih nosilo virus ATCV-1. Pojedinci koji su bili nosioci ovog virusa postigli su u proseku od 7 do 9 bodova manje na kognitivnim testovima (uključujući i one testove za merenje prostorne svesti, pažnju i brzinu vizuelne prerade) od pojedinaca koji nisu bili pozitivni na ovaj virus.
Istraživači su zatim testirali efekte ovog virusa dalje na miševima, pa su jednu grupu miševa zarazili ATCV-1 virusom, dok je kontrolna grupa ostala nezaražena. Svi miševi su postavljeni u lavirint, a naučnici su primetili da su zaraženi miševi bili sporiji sa svakim ponovnim ulaskom u lavirint i manje pažnje obraćali su na objekte koji su postepeno ubacivani u lavirint.
Prema rečima rukovodioca ove studije, dr Roberta Jolkena, ovo je upečatljiv primer koji pokazuje da i “bezazleni” mikroorganizmi koje nosimo u sebi mogu da utiču na ponašanje i spoznaju.
“Mnoge fiziološke razlike između osoba A i B kodirane su u setu gena koje svako nasleđuje od roditelja, ali neke od ovih razlika su podstaknute dejstvom različitih mikroorganizama i načinima na koje su oni u interakciji sa našim genima”, tvrdi dr Jolken.
Još uvek je nepoznato kako ovaj virus dolazi u dodir sa ljudima i inficira ih, što će istraživanja o ATCV-1 u budućnosti sigurno pokazati. U međuvremenu, valja imati na umu da u prvom redu sistemske odbrane protiv bilo kog virusa ili invazije nekog drugog patogena stoji zdrav imuni sistem.