Rov

Na liniji odbrane,
na grudobranu otadžbine,
moj rov, k’o grob i pokrov stoji,
tu među senama, smrti se ne boji

Desni mi sused očev je grob
sa leve strane grob dede mog
u bitkama davnim slobodu su snili
svojim grobom su je izborili

Ne možeš zato ovuda ići
grudobran živih i mrtvih proći
jer ovo je samo jedan od mnogih
što po Srbiji vreba i čeka
da korak tvoj tih i zao
podmuklo dođe iz daleka,

Okreni leđa, nazad odstupi
povlačenjem sebi život otkupi
pođeš li dalje, slomićeš vrat
jer ovo nije običan rat,
ovde i mrtvi stoje uz žive
da brane kuće, voćnjake, njive
i svaki grob jedan je rov
pa će te vila, kost ili mač
naterati u beg, strah i plač

Meni je lako među svojim
umreti danas tu gde stojim
tu su mi deda, otac i brat
ja ću i mrtav da postojim,

A tebe će brzo pojesti crv
u prah ti nestati kost i krv
kroz lobanju ti porasti trava
nošena vetrom srama i zaborava

Ne oklevaj mnogo, već odmah idi
nepozvan si doš’o pa se ne stidi
i pričaj deci neka pamte i znaju
šta ih to čeka kad u rat krenu
ka mojoj zemlji, mom zavičaju…