ULICE BEZ LJUDI
Deliblato je banatsko selo u opštini Kovin koje poseduje prirodni rezervat „Kraljevac“ i nalazi se na idealnom mestu, pod obroncima Deliblatske peščare. Međutim, ovo selo sve više napuštaju mladi, a naseljavaju vikendaši.
U Deliblatu ima oko 220 praznih kuća koje se mogu kupiti za oko pet hiljada evra. Trenutno u selu živi oko 2.500 stanovnika, što je dvostruko manje nego pre 10 godina. U školi je sve manje đaka.
Domaćinstva su pretežno staračka i zemlju nema ko da obrađuje, jer mladi u potrazi za lakšim i boljim životom odlaze iz sela. Na oglase o prodaji kuća retko ko se javlja, mnoge su već zarasle u korov, a prodaju se jedino vikendice na obali Deliblatskog jezera.
„Deliblato je lepo mesto za život, pogotovu za mlade, ali oni u potrazi za poslom odlaze u inostranstvo i ne vraćaju se. U selu imamo mnogo staračkih domaćinstava, što znači da će biti u narednom periodu još više praznih kuća“, upozorava Nistor Janča, upravnik Mesne kancelarije i matičar u Deliblatu.
Deliblato krasi prirodni rezervat „Kraljevac“ u čijem jezeru se nalaze zaštićene i retke vrste riba i plutajuća ostrva površine od 12 hektara. Ovo je, kažu, raj za pecaroše, a na obali jezera cena kvadrata kuća je malo veća nego u samom selu i one su prodate porodicama koje ovde vole da provode vikend.
„Mi smo na izuzetnoj lokaciji, blizu smo Beograda, Pančeva i Smedereva, a ljudi su se već zasitili života u gradu i vole kod nas da dođu, ali moramo da razvijemo seoski turizam i nadam se da ćemo u tome i uspeti“, kaže Ljubomir Stoilković, predsednik USR „Deliblatsko jezero“.
Da se i na selu može lepo živeti potvrđuje Savica Srbulj, koji nije napustio porodično imanje i sada uzgaja 500 svinja i 60 teladi.
„Ovde sam formirao porodicu, deca su mi ovde rođena. Bavim se poljoprivredom i stočarstvom. Nije dobro, ali borimo se. Problem mi predstavlja i što zbog odlaska mladih ne mogu da nađem radnu snagu, ali nadam se da će se nešto promeniti“, priča Savica Srbulj.
Da li će mladi poput Savice zaustaviti propadanje sela, ne zavisi samo od njih, jer da bi zasnovali proizvodnju i da bi bili uspešni u svom poslu neophodni su im povoljniji krediti i veće subvencije od države.
Izvor: RTS.rs