PRETNJA IZ KONTRE
Dugovanja za kredit u nacionalnoj valuti Švajcarske donela se teške glavobolje zaduženima. Ipak, dužnici u švajcarcima, čekajući tako bolje uslove isplate podignutog kredita, nesvesno mogu da budu prava opasnost za čitav bankarski sektor.
Izvesno je da će problemi sa kreditima u „švajcarcima“ biti rešavani sudskim putem sve dok broj tužbi ne postane opasan po bankarski sektor. Onda će verovatno da usledi neko sistemsko rešenje.
„Broj tužbi za raskid ugovora o kreditima u švajcarskim francima svakodnevno se povećava, ljudi se prijavljuju za grupne tužbe i mi svakog meseca puštamo novu seriju tužbi“, kaže predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović, i iznosi podatak da ih je samo preko tog udruženja do sada pokrenulo više od 700 ljudi.
Najnovija odluka Vrhovnog kasacionog suda (VKS) da ukine presudu o odbijanju tužbe za raskid ugovora za kredit u „švajcarcima“ bio je dodatni vetar u leđa onima koji su rešili da lek potraže na sudu.
Ohrabrujuća je bila prva pravosnažna presuda pred Višim sudom u Novom Sadu iz oktobra prošle godine kojom je raskinut ugovor između jedne strane banke i našeg građanina koji je imao stambeni kredit u švajcarskim francima. Presuda je doneta zbog „bitno promenjenih okolnosti“ od trenutka kada je zajam uzet 2008. godine do danas.
Gavrilović kaže da u Srbiji ima 20.000 kredita u „švajcarcima“ i da se u traženju rešenja tog problema do koga je došlo pre dve i po godine, od strane države i NBS nije mnogo odmaklo od pređašnjeg stanja.
Problem je nastao kada je zbog posledica svetske ekonomske krize, Centralna banka Švajcarske, posle trogodišnjih napora da zauzda valutu, odustala od veštačkog držanja njenog pariteta sa evrom. Posledicu te odluke osetile su sve evropske države, a najveći broj njih, od Francuske, Španije, Austrije, Poljske, Mađarske, Italije, Rumunije, Grčke, Hrvatske problem je rešavao ili sudski ili zakonom o konverziji kredita u domaću valutu ili evro.
Tog 15. januara 2015. godine švajcarski franak je ojačao prema dinaru čak oko 18 odsto.
Narodna banka Srbije nije pristala na predlagani zakon o konverziji. Predložila je, podseća Gavrilović, četiri modela koja je trebalo da budu od pomoći onima koji imaju kredite u francima, ali činjenica da je samo desetak odsto korisnika prihvatilo neki od tih modela ukazuje da su oni bili neprihvatljivi.
Objašnjavajući suštinu problema, on navodi da su korisnicima rate kredita, posmatrano u dinarima, uvećane i do dva i po puta u odnosu na onaj period kada su kredite podigli, a glavnica kredita posmatrano u evrima ili dinarima im je veća nego što je bila na početku.
„Dakle, otplaćujete kredit, platili ste već nekoliko miliona dinara banci i opet dugujete duplo više u dinarima nego što ste uzeli na dan isplate“, precizira Gavrilović.
Predsednik Udruženja bankarskih klijenata je uveren da će se problem rešavati sudskim putem i da će neko sistemsko rešenje uslediti tek pošto broj tužbi naraste do te mere da postane opasan po bankarski sektor.
„Ista priča se desila kada smo prigovarali zbog jednostranog povećavanja kamata. Isto je NBS odgovarala kako su banke na to imale pravo, pa nakon što smo pustili 1.500 do 2.000 tužbi donela je odluku o povraćaju tog novca“, kaže Gavrilović, uveren da će i u ovom slučaju da se desi nešto tako. Jedino je, kaže, pitanje u kom vremenskom periodu.
Izvor: Sputnjik