SVET ASISTIVNE TEHNOLOGIJE
Ono što je najvećem delu svetske populacije lako dostupno, za onaj manji deo predstavlja pravo osvajanje novog univerzuma. Slepi i slabovidi ljudi koriste računar i smartfon na specifičan način, ali je krajnji rezultat isti kao i kod osoba koje vide. Da to nije tako ne bi bilo ni ovog teksta!
Kroz detaljno objašnjenje o tome kako se slepe i slabovide osobe služe modernim tehnologijama vodi vas Milica Janković. Ona je jedna od njih, a upravo na način koji je opisan u ovom tekstu napisala je i sledeće redove. Upoznajte se s funkcionisanjem asistivne tehnologije!
Tehnologija svakim danom donosi neke novitete, poboljšava ljudima živote i olakšava svakodnevne poslove. Vi možda koristite na vašem pametnom telefonu knjigu sa receptima ili navigaciju, a možda uz to i neku aplikaciju za vežbanje.
Slepi i slabovidi tehnologiju, među kojima se nalazim i ja, shvataju dosta ozbiljno i učestvuju u njenom prilagođavanju svojim potrebama.
Na početku želim da kažem par stvari o tome kako nama pomažu računari, mobilni telefoni i sve što se u tom svetu nudi.
Možda niste znali, a možda vam i sad deluje smešno dok čitate ovo činjenica da slepe i slabovide osobe koriste društvene mreže, pišu, čitaju knjige, pa čak i programiraju.
Kako slepi koriste računar?
Nije baš lako, niti jednostavno, ali je dostupno i otvara jedan novi svet pun mogućnosti, pa se da naučiti raditi na računaru bez korišćenja monitora, tačnije, bez vida.
Postoje programi koje s razlogom ljudi nazvaše: „Čitači ekrana“, zato što oni, doslovno, čitaju sve što se nalazi na ekranu ili da budem preciznija, zamenjuju ekran.
Uz pomoć tih programa vam sada pišem ovaj tekst.
Jedan besplatni, ali jako kvalitetni i popularni program skraćeno nazivamo: „NVDA“
On je proizvod slepih programera iz Australije, ali danas se koristi širom sveta.
Dakle, slepoj osobi nije potreban nikakav specijalni računar, već samo par specijalnih programa koji čitaju ekran, zapravo, to može biti i samo jedan program, na primer: NVDA koji sam gore pomenula.
Čim se pokrene instalacija programa računar, doslovno, progovara na engleskom jeziku.
Kada se instalacija završi u podešavanjima programa se može podesiti dosta toga, ali ovde ću navesti samo par primera.
- Podešavanja glasa (ova opcija vam nudi razne varijacije robotizovanog glasa koje program poseduje),
- Promena jezika ( da bi čitač lepo radio potrebno je podesiti jezik na kojem će čitati),
- Podešavanja tastature i tasterskih prečica (Olakšava i ubrzava rad na računaru uz pomoć tasterskih prečica koje već postoje ili koje korisnik sam uvede)
- Podešavanja miša (korisno slabovidim osobama s pozamašnim ostatkom vida),
- Brzine čitanja,
- Načine čitanja (čitati interpunkciju ili ne i tako dalje)
E, dobro, sad dolazimo do onog najzanimljivijeg dela: Kako potpuno slep čovek može da nauči da radi na računaru kao što rade ljudi koji vide?
Zapravo, potpuno slep čovek na računaru ne može raditi sve što rade ljudi koji vide.
Na primer:
- Ne može fotošopirati slike,
- Ne može miksovati video klipove…
- Slep čovek, ipak, može raditi mnogo toga potpuno samostalno uz podršku svog čitača ekrana.
Par primera:
Čitanje knjiga – čovek sluša, a čitač čita.
Konvertovanje tekstualne elektronske knjige u zvučnu audio ili mp3 knjigu – Postoji program koji se zove Balabolka, on je sposoban da tekst koji ubacite u njega uz pomoć čitača ekrana pretvori u zvučne mp3 fajlove ili neke druge fajlove zvuka.
Pisanje tekstova – Čitač ekrana se može podesiti tako da čita svako slovo koje pritisnete na tastaturi ili svaku napisanu rečenicu, ili i jedno i drugo zajedno. Uz adekvatnu obuku za korišćenje osnovnih programa, neka u ovom slučaju pošto pričamo o pisanju trenutno bude Word. Dakle, slepa osoba pre no što sama počne koristiti računar ide na obuku kod ljudi, obično slepih, koji već umeju da koriste računar. Ti ljudi podučavaju one koji ne znaju ili im neki program nije potpuno jasan. Takođe, postoje i obuke slepih i slabovidih za rad na računaru koje organizuju razna udruženja OSI.
Gledanje, tačnije, slušanje domaćih i stranih filmova – Postoji i jedan divan programčić, zapravo, plejer koji u sebi ima mogućnost čitanja prevoda stranih filmova uz pomoć čitača ekrana. Kada se plejer lepo podesi on čita prevod koji se pojavi na ekranu. Naravno, ima i to neke svoje zahteve, takoreći uslove korišćenja, ali uz dobru edukaciju i to se da shvatiti, i što je najbitnije primeniti u praksi.
Postoji i nešto što se zove „Playroom“ – Tu se nalaze igrice za slepe koje se igraju samo na tastaturi (šah, karte, domine, monopol, uno…) Pleyroom je umrežen preko interneta, tako da slepi i slabovidi iz celog sveta mogu zajedno da igraju neku društvenu igru bez obzira na kilometre koji ih dele.
Mi, takođe, koristimo i društvene mreže (skype, facebook, twitter…) Sve to, naravno, ima svojih prednosti i mana što se tiče pristupačnosti, ali se može koristiti sa par caka bez većih problema.
Dosta slepih i slabovidih osoba se bavi obradom zvuka samostalno, što bi ljudi rekli: „Svojim rukama s ovih deset prstiju“, a prsti baš i jesu ovde glavni!
Ne, nisam džabe rekla da su prsti ovde glavni, zato što slepi i mnogi slabovidi ljudi ne mogu da koriste klasični miš koji se pomera na stolu da bi se strelica pomerala na ekranu.
Funkcije miša u ovom slučaju smeštene su na numeričkoj tastaturi.
Evo primera:
Kada vam je taster Num lock pritisnut tako da zasvetli lampica iznad njega onda možete numeričku tastaturu da koristite za pisanje brojeva, zvezdice…
Ali kada je Num lock isključen gde je zvezdica nastaje desni klik.
Probajte, pa će vam biti jasno o čemu pričam.
Levo od zvezdice gde bi trebalo da vam bude dugme za kosu zagradu nalazi se levi klik miša.
I tako dalje, proverite ovo sami, da ne trošim više reči na taj deo, zato što imam još puno toga što želim reći!
Bitno je da se s ovim funkcijama miša uz pomoć tasterskih prečica i strelica možete usmeravati u programima, prozorima…
A sad dođoh i do tih čuvenih tasterskih prečica, ali verujem da su one većini ljudi već poznate, pa ću samo, podsećanja radi, par primera dati:
Kada zadržite Ctrl taster, pa zatim pritisnete i slovo A računar će vam selektovati ceo tekst ili ikonice, zavisno od toga gde se nalazite u vašem računaru.
Recimo, želite da kopirate ceo tekst, pa ste radi toga držali CTRL i u isto vreme pritisnuli slovo A.
Sada pustite A i mesto njega pritisnite slovo C.
Vaš tekst je kopiran i spreman za lepljenje u neki drugi fajl.
Osoba koja ne vidi najjednostavnije će pritisnuti Alt i F4.
To će je izbaciti iz, recimo, Google Chrome-a sa kojeg je kopirala ceo tekst.
Vratiće se na svoj desktop, pa će tamo, recimo da je već napravila dokument u kojem želi nalepiti kopirani tekst i da se taj fajl zove „Proba“, ali ga sad mora naći.
Pritisnuće slovo P da ne bi strelicama lutala od ikonice – do ikonice i čitač ekrana će joj, na primer, nakon prvog pritiska reći: „Promocija knjige izveštaj“, pa će pritisnuti još jednom i čuti: „Proba“
To znači da je ikonica već pronađena i da bi sada trebalo pritisnuti Enter što će ona i uraditi da bi joj se otvorio dokument i da bi zadržala opet CTRL i ovoga puta slovo V koje će nalepiti odmah kopirani tekst.
Postoji i jednostavnije objašnjenje funkcije tasterskih prečica, pa hajde da ga proverimo!
Dođite do polja za upis imejla i lozinke na Facebook-u, pa zatim upišite vaš imejl i umesto da se mišem prebacite u polje za unos lozinke pritisnite dugme TAB, pa zatim ukucajte vašu šifru i lupite Enter.
Lako i jednostavno, ali učenje svih ili barem onih najbitnijih tasterskih prečica koje koriste slepi i slabovidi nije nimalo lako.
Ljudi koji unapređuju čitače ekrana to znaju, pa se trude da olakšaju navigaciju i rad na računaru nas koji imamo veliko oštećenje vida.
NVDA na primer ima pregršt svojih prečica koje su jednostavnije, no nema smisla više umarati vas sa tim.
Ovim primerima sam samo htela da vam olakšam shvatanje cele priče, zato sam ih upotrebila, a to, naravno, ne znači da ne postoje i drugi načini, već da su ovi, jednostavno, najpoznatiji i najbliži svim ljudima bez obzira na njihovo vizuelno posmatranje ili (ne)posmatranje okoline.
Mislim da vas mnogo više zanima kako slepi i slabovidi koji ne vide slova na tastaturi uopšte mogu da ih nauče, zar ne?
E, to je jako zanimljivo, a što je najbolje, korisno je čak i vama koji vidite, ali želite da kuckate brže ili da ne umarate oči tražeći slova na tastaturi.
Sada vas molim da dodirnete slovo F vašim desnim kažiprstom.
Okej, sada vam se srednji prst nalazi na slovu D, a domali na slovu S.
Molim vas da levi kažiprst položite na slovo J tako da vam se srednji prst nalazi na slovu K, a domali na slovu L.
Sad vas molim da vašim kažiprstima polako dodirujete slova F i J na kojima vam stoje kao da milujete vašeg kućnog ljubimca.
Da li osećate pod jagodicama kao neku malenu mrvicu?
To su orjentiri po kojima možete naučiti i zapamtiti bukvalno sva slova koja se nalaze na tastaturi.
Iznad vašeg levog kažiprsta nalaze se slova R i T, ali ovo vam je možda za sad komplikovano, pa hajde da probamo da uzimamo manje zalogaje.
Pamtite slova kao slike:
A – Ala,
S – Sava
D – Dobro,
F – Farba,
G – Glave.
Provežbajte i naučite prvo ova četiri slova, pa onda krenite dalje, ali ne zaboravite naše orjentire na slovima F i J, zato što vam oni mogu mnogo pomoći da brže, lakše i jednostavnije savladate tehnike slepog kucanja.
Kao što ste videli ovo je teško, ali i zanimljivo, pa drugo ublažava prvo.
Korišćenje pametnih telefona
O telefonima neću previše pisati, tekst je i bez toga predugačak, a uz to, lakše je baratati pametnim telefonom na početku, nego učiti sve tasterske prečice, rad sa raznim programima i tako to.
Pre no što su nam stigli pametni telefoni sa Google-ovim Talkback-om Nokijini telefoni sa Simbian operativnim sistemom su nam bili sasvim jednostavni.
Naučiš napamet tastaturu, inače, postoji i na takvim telefonima na broju 5 mrvica za orjentaciju, pa ako imate neki stari telefon u kući proverite.
Naučiš na kojem broju se nalaze koja slova i brzo se uz pomoć džojstika krećeš u glavnom meniju i svim ostalim granama uređaja.
Simbian, ipak, umire, ako već nije skroz umro.
Zamenili su ga tačevi i moramo da se naviknemo, odnosno, prilagodimo kako mi njima – tako i oni nama.
Mnogi ljudi koji vide iz radoznalosti su uključili Talkback na svom telefonu, pa mislili da im je upao virus ili da im je telefon potpuno pokvaren.
To je zato što Talkback ima duple dodire i kada je on uključen telefon ne funkcioniše po principu: „Jedan dodir – jedno otvaranje“.
Sa Talkbackom se upravlja po principu: „Dodir čita, dvoklik ulazi“.
Naravno, može i to da se isključi, čak se može proći i kroz tutorijal koji postoji u samim podešavanjima aplikacije, a zove se: „Vodič za Talkback“.
Kada se on pokrene telefon vas, bukvalno, uči kako da ga koristite.
Pre no što pokrenete aplikaciju možete pročitati: „Kada je Talkback uključen uređaj pruža govorne povratne informacije kako bi pomogao slepim i slabovidim korisnicima. Na primer, opisuje šta dodirujete, birate i aktivirate“.
Šta ovo zapravo znači?
Nalazim se na početnom ekranu svog Samsunga, pošto ne vidim ikonice svojim kažiprstom tražim po ekranu, a čitač priča:
Antivirus, Smart audiobook player, Ispovesti, Voice, In 1 mail, Facebook, Messenger, Kamera… ako hoću da uđem u kameru čim bude izgovorio tu reč na tom mestu, tačnije, na tu ikonicu ću dva puta brzo lupnuti prstom.
I ako bih ušla u neku drugu aplikaciju istim postupkom bi mi čitao sve što tamo piše.
Dakle, telefon mogu, kao što ste već pročitali da koristim za:
- Društvene mreže,
- Slušanje zvučnih i tekstualnih knjiga,
- Slanje poruka,
- Zvanje,
- Primanje poziva…
Ali ono što još nisam napisala to je da nam pametni telefon omogućava da uz pomoć nekih aplikacija koje koriste zadnju kameru slikamo novac i čitač nam kaže vrednost, pa čak i valutu, boju novca.
Isto je i kad fotografišemo odeću, obuću…
Postoje i igrice koje Vi igrate, a nama su potpuno ili delimično prilagođene.
Na primer:
Milioner, ali nije skroz prilagođen i Slagalica, no ni ona, nažalost, nije potpuno dostupna čitačima ekrana, a to znači da on ne može pročitati neke opcije oku dostupne.
Kao što ste imali prilike da pročitate koristim i aplikacije za ubijanje vremena kao što su:
Ispovesti,
Humor Srbije
Ili aforizmi koje rado čitam.
Eto, nadam se da sam uspela malo da vam približim svet asistivnih tehnologija iz svog ugla.
Postoji velika šansa da već imate u svojim frendovima na društvenim mrežama nekoga ko koristi ova savremena pomagala, a da Vi toga, zapravo, niste ni svesni, i to je u neku ruku dobro, zato što ne ostavlja mesta predrasudama.
Često se šalimo na svoj račun, jedan slepi drug mi je jednom prilikom rekao: „Kad devojke budu postale svesne toga da im ja slep pišem da su lepe i lajkujem slike biće normalno da svakog drugog pitaju da li vidi ili da li ima oči prave il veštačke“.
Ovo je, naravno, crni humor koji ne može svačiji želudac da svari, ali on pokazuje da možemo, bez obzira na sve da budemo ljudi koji ne zevaju u plafon, ne kukaju nad svojom tužnom sudbinom, već se šale, druže, rade i uče kako jedni od drugih – Tako i iz sopstvenih iskustava.
Moje blogove možete pogledati na stamidune.blogspot.rs i na malidnevnikss.blogspot.rs
Autor: Milica Janković