DUHOVNI VOĐA UGNJETENIH
Kosta Abrašević imao je nepunih 19 godina kad je preminuo, a danas se pominje kroz srpsku tradiciju kulturno-umetničkih društava, koja s ponosom nose naziv po ovom mladiću. Ko je, dakle, bio ovaj srpski pesnik, koji je prvi pisao pesme o potlačenoj klasi u kapitalizmu?!
Biografija Koste Abraševića je kratka kao što je i njegov život bio kratak. Veliki proleterski pesnik Kosta Abrašević rođen je 29. maja 1879. rodine u makedonskom gradiću Ohridu.
Pošto je u svom rodnom mestu završio tri razreda osnovne grčke škole, jer srpske nije bilo, prešao je sa svojim roditeljima u Srbiju i u Šapcu se u svojoj devetoj godini ponovo upisao u prvi razred, jer srpski nije znao ni da čita ni da piše. 1891. godine pošao je u šabačku gimnaziju u kojoj je bio do šestog razreda, kada je bio primoran da je napusti zbog bolesti. U Šapcu počinje da koristi očev nadimak “Abraš” kao prezime.
Abrašević je počeo da piše još početkom prvog razreda gimnazije, a njegove prve pesme bile su mahom ljubavne i patriotske. Tek kada se 1894. godine upoznao sa socijalističkim idejama i kada je aktivno stupio u radnički pokret, njegove pesme bile su čisto socijalističkog karaktera. Tada osniva političko-književni kružok u Šapcu, koji objavljuje listove “Omirov venac” i “Grbonja”. Od tog doba, Abrašević ne samo da je prestao da piše patriotske i ljubavne pesme, nego je sve svoje stare stihove te tematike spalio!
Čitao je sve što mu je dolazilo pod ruku i već sa 17 godina nije bilo značajnije knjige u srpskoj literaturi koju on već nije bio pročitao. Ovo prekomerno “gutanje knjiga” kobno je uticalo na njegovo i inače narušeno zdravlje. Nije preterano reći da je ovaj njegov žar za literaturom bio uzrok koji je pogoršao neizlečivu bolest – tuberkulozu, od koje je bolovao, a koja je tako naglo napredovala da je skončao život ne napunivši ni 19 godina. Umro je u Šapcu 20. januara 1898. godine.
Iako je živeo jako kratko, Kosta Abrašević je na polju socijalističke i proleterske poezije dao toliko da bi se moglo pomisliti da je živeo čitav jedan vek. Ono što je on za vreme svog kratkog života dao dovoljno je bilo da se njegovo ime u istoriju proleterske poezije upiše zlatnim slovima.
Kada se govori o Kosti Abraševiću, ne treba gubiti iz vida da su njegove pesme ponikle u doba kada je u Srbiji radnički pokret bio tek u povoju, a socijalističke ideje na pomolu. Iako još mlad “đačić”, Abrašević je, čitajući socijalističku literaturu, brzo shvatio značaj i pravi cilj velike ideje socijalizma, kao i nasušnu potrebu stvaranja radničkog pokreta preko koga će se ova ideja jedino moći i ostvariti. I on se latio tog posla. U jednoj sirotinjskoj kućici u kojoj je sa svojom starom majkom stanovao negde na samom kraju Šapca, skupljao se veći broj mladića, radnika i đaka, kojima je mladi Kosta govorio o potrebi osnivanja radničkih i pevačkih društava, pomoću kojih bi se pripomoglo organizovanju i prosvećivanju radnika.
Malo je pesnika kroz istoriju bilo koji su sa toliko razumevanja ušli i prodirali u svaki, pa i najskriveniji kutak duše i čovečjeg srca, kao što je to bio Kosta Abrašević. On je ponirao u dubine proleterske duše, ispitujući njene boli i patnje, da bi ih na lakim krilima svog oštrog i vedrog duha izneo pred oči celog sveta. Njegovi stihovi imaju toliko života i snage da zadivljuju i vode za sobom čitave mase. Ipak, neumitna smrt uskratila je da se buktinja Kostinog pesništva sasvim rasplamsa. Bez obzira na to, Abrašević je stekao status prvog srpskog proleterskog pesnika, a radnička klasa je njegovom smrću izgubila velikog duhovnog vođu.
Njegove originalne pesme i prepevi objavljivani su u radničkim i socijalističkim časopisima posle njegove smrti, a njegovu zbirku pesama, koja je izdavana više puta, štampala je grupa velikoškolaca 1903. godine. Prevođen je na ruski, mađarski, albanski i rumunski jezik.
Pesniku u čast, 12. novembra 1905. godine osnovana je Radnička Umetnička Grupa “Abrašević”, sa vizijom da sve ideje koje je Kosta plasirao u svojim pesmama, sprovede u delo. I dan danas, ova grupa postoji pod istim imenom, u znak sećanja na prvog srpskog proleterskog pesnika. Delo čuvenog srpskog KUD-a “Abrašević” apsolutno je nadmašilo pesništvo onoga čije ime nosi, pronoseći širom sveta lepotu tradicionalnih narodnih pesama i igara.