REČI KOJE MEKŠAJU SRCE
Molitve Pavla Preprostog upućene Majci Božijoj dirnule su njeno srce. Prosti i bezazleni zemljoradnik molio se za milost svog preminulog grešnog brata po veri i Bogorodica mu je uslišila ovu molitvu.
Pavle Preprosti bio je neuki zemljoradnik i kao što mu i samo ime kaže prost i bezazlen. Zrele godine svog života proveo je u molitvama, svesrdno živeći u skladu sa hrišćanskim načelima, zbog čega je nagrađen svetačkim oreolom. Bio je učenik Antonija Velikog, a i sam je poučavao mlađe iskušenike. Ovo je jedna od brojnih njegovih ispovesti.
Imao sam učenika, koji je počinio razna sagrešenja, a da ja to nisam znao. Dođe mu samrtni čas i on umre. Mnogo sam se molio Bogu i molio Vladičicu Bogorodicu da mi otkrije među kakvim dušama se nalazi njegova duša, pošto je napustila telo.
Nekoliko dana sam se trpeljivo i uporno molio. Jednom dođem u stanje istupljenja i vidim kako moga učenika nose dvojica nepoznatih, a on pritom nije imao ni duševne ni telesne snage i uopšte nije govorio, kao da beše okamenjen.
Ja sam bio na velikim mukama. U jednom trenutku kao da mi dođe božansko nadahnuće i setih se reči Gospodnjih: “Čovjeka neobučena u svadbena ruho… Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba” (Mt. 22, 11-13). Vezivanje ruku i nogu ne može da znači ništa drugo osim to da se gasi i ostaje bez dejstva svaka misao i lukavo nastrojenje, koje nije u saglasnosti sa voljom Božijom u ovome životu.
Kada sam došao sebi iz istupljenja, počeh mnogo da se žalostim i stradam. Činio sam, koliko god sam mogao, milostinju i služio Božanstvene Liturgije za njegovu dušu. Molio sam i Presvetu Bogorodicu da mu podari milost. Molio sam i čovekoljubivog Boga za njega. Takođe sam počeo da ulažem mnogo napora u podvigu i da jedem samo suvu hranu, premda sam već bio dostigao duboku starost.
Posle nekog vremena vidim Presvetu Bogorodicu i ona mi reče:
“Zašto se toliko žalostiš i toliko mučiš, dedice?”
“Zbog svoga brata, Vladičice moja”, rekoh joj, “jer sam ga video u rđavom stanju.”
Ona mi odgovori:
“Zar nisi zamolio, jer si hteo da ga vidiš? Eto, dobio si otkrivenje.”
A ja joj rekoh:
“Jesam, usrdno te molim. Molio sam, ali nisam hteo da ga vidim u takvom stanju. Jer šta imam od toga da ga vidim takvog i da plačem od toga?”
Reče mi tada Presveta Bogorodica:
“Idi. Zbog tvoga smirenja, truda i ljubavi ja ću ti ga pokazati, pa se više nećeš žalostiti.”
Sutradan ponovo ugledah brata. Došao mi je veoma radostan, hodao sâm i smejao se. Rekao mi je:
“Oče, tvoje molitve dirnule su Presvetu Bogorodicu, jer te mnogo voli. Ona je zamolila Spasitelja da budem oslobođen veza, jer sam bio u „uža grijeha svojih“ sapleten” (Prič. 5, 22).
Zbog ovih reči ispunih se radošću. Odmah ugledah i Vladičicu Bogorodicu i ona mi reče:
“Starče, jesi li dobio otkrivenje, pa makar i sada?”
“Jesam”, odgovorih, “Vladičice moja, i mnogo sam se obradovao što sam ga video u tako dobrom stanju”.
A ona mi reče:
“Idi onda i zauvek se sećaj brata u molitvama, čini milostinju i služi Božanstvene Liturgije. Jer milostinja mnogo pomaže mrtvima, a i Božanstvena Liturgija”.