ZAPISI SA SVETE GORE
Proročanstva svetog Nila Mirotočivog nastala su kao posthumni zapisi događaja, kojima je svetogorski starac predskazao dešavanja u budućnosti. Preminuli svetac se u više navrata javljao podvižniku Teofanu, koji je njegove iskaze zapisivao radi pouke budućim generacijama.
Sveti Nil je bio rodom iz Moreje. Kao jeromonah došao je sa svojim stricem u Svetu Goru. Podvizavao se kao otšelnik (usamljenik) u pustom mestu zvanom Sveti Kameni. Kada se upokojio u 17. veku, iz njega je poteklo miro u takvom obilju da se sa vrha gore slivalo u more.
Posle prelaska u večni život, sveti Nil se više puta javljao atonskom podvižniku Teofanu, u periodu od 1813. do 1817. godine. Prilikom tih javljanja, naročito poslednjeg, koje je trajalo punih 18 časova, svetitelj mu je otkrio mnoge duhovne istine i zbivanja, koja će se dogoditi u budućnosti, i naredio mu da sve to zapiše radi pouke ljudima i monasima. Pošto je bio slabo pismen on ih je diktirao svome drugu Gerasimu, a ovaj ih je zapisivao. Spis je nastao na grčkom 1819. godine, na ruski je preveden 1910. godine, a sa ruskog ga je preveo srpski protojerej Živan M. Marinković.
20. vek kao vreme nemorala, borbe, revolucije i prepiranja bez kraja
Kad prođe 7400 godina od stvaranja sveta (1892. g. od Hristovog rođenja) onda će između četvrtog i petog stoleća (tj. između 1892. i 1992. g. u toku XX veka) nastati veliki grabež, otimanje, blud, preljuba, rodoskrnavljenje, razvrat… Nastaće velke revolucije i borbe raznih političikih partija, koje će se neprestano prepirati između sebe bez kraja.
Nakon toga skupiće se Osmi sabor da bi raspravio spor i učinio dobro – dobrim, a zlo – zlim. Biće tada odlučeni i odvojeni dobri od zlih, tj. pravoverni od jeretika, i za neko vreme narod će uživati mir.
Ali će ljudi postepeno promeniti svoje dobro raspoloženje i obratiće se u zlo tako da se neće razlikovati ni brat ni sestra, ni otac ni majka, ni majka ni sin, ni muž ni žena.
Biće opšti pad i opšta pogibija, kao u Sodumu i Gomoru, tj. neće se naći ni pet pravednika… Brat će sestru za ženu, majka će imati sina za muža, sin će ubiti oca i bludno živeti sa majkom….
I mnoštvo drugih zala ući će u običaj.
Novac će biti skuplji od zlata, a interes vredniji od rada. Sadanji zlatnik spašće na jednu paru tako de će ljudi davati novac pod interes, a prosiće milostinju da bi se prehranili; plakaće da nemaju šta jesti, samo da bi došli do para i stekli što više. Tada će ljudi imati riznice blaga, a žaliće se da nemaju ništa, i varalice će ići nagi, da bi došli do novca i davali ga pod interes.
Ukoliko se zlo bude više lepilo za ljude, utoliko će na njih nailaziti sve veće nesreće. Ali što više nesreća bude nailazilo na ljude ovi će sve više zla činiti; to jest, umesto da se kaju, sve će se više ozlojeđivati na Boga.
Među ljudima nastaće osuđivanje, zavist, zlopamćenje, mržnja, neprijateljstvo, otimanje, nasilje, otapad od vere, preljuba, razmetanje bludom. Sva ova zla biće hrana Antihristu. Dok se Hristova hrana sastojala u ispunjavanju volje Oca Njegovog nebeskog (Jovan 4, 31-34), dotle će hrana Antihristova biti u ispunjavanju volje oca njegovog – Đavola.
Zla koja će ljudi činiti prevazićiće zla ljudi pre potopa. Svi će razgovarati samo o zlu, namere će biti samo zle, volja zla, drugarstvo samo zlo, dela svih samo zla. Nastaće sveopšte otimanje i pljačka, sveopšte nasilje i ugnjetavanje, sveopšte izdvajanje i usamljivanje, sveopšte zlo razjedinjavanja. Pritom i onaj koji čini zlo misliće da se spasava. A ukoliko se više bude uvećavalo koristoljublje, utoliko će se više umnožavati nesreća u svetu.
Kad se navrši mera svetskog bezakonja
A tada, duh Antihristov koji još sada deluje u svetu, ovaplotiće se, tj. rodiće se čovek koji će još u utrobi matere svoje postati najpokorniji sasud Đavola. U njegovoj ličnosti će se ovaplotiti svekoliko zlo što postoji na zemlji. Ovaj zli poldo će se roditi kad svet osiromaši u vrlinama, a to siromaštvo svata projaviće se u mnogo oblika:
Na prvom mestu, sve će osiromašiti u ljubavi, slavi, čednosti.
Na drugom mestu, osiromašiće svako naselje i grad u organima vlasti. Lica koja su se nalazila na čelu sela, grada i okruga, napustiće svoje funkcije; tada će i gradovi i sela i okruzi ostati bez poglavara.
Isto tako će i Crkva osiromašiti u pogledu duhovne vlasti.
Posle ovog osiromašenja „ohladneće ljubav mnogih“ (Matej 24,12) jer, u to vreme će zbog bezakonih dela sveta otstupiti blagodat Svetoga Duha, koja je dotle održavala svet, i tada će se navršiti mera bezakonja sveta.
A „kad se ukolni onaj koji sada zadržava“ (II Solunjanima 2,7) rodiće se nečisti iz utrobe nečiste. Tada će se začeti i roditi zlo sveta u nečistoj utrobi pokvarene devojke, koja će dati telo Antihristu.
Antihrist će se roditi od nečiste devojke – bludnice i on će biti ovaploćenje svake nečistoće, bluda i razvrata, svakog zla na svetu. Jer, kada svet osiromaši od blagodati Svetoga Duha, tada će se u ovoj najpokvarenijoj devojci začeti od tajnog, protivprirodnog bluda plod, koji će biti stanište svakog zla – nasuprot Hristu, koji je bio savršenstvo svih vrlina, a prečista Majka Njegova je bila najsavršenija među devojkama.
Taj rođeni nečisti činiće znake i čudesa pomoću demonskom, a svet će ubobražavti da je on kortak i smiren srcem, a u samoj stvari, on će srcem biti sličan lisici, a dušom – vuku. Njegova hrana biće pobuna i pogibija ljudi koji će, na svoju pogibiju, slepo verovati rečima Anithirsta i prihvatati ga za svetskog vladara – samodršca, a ustvari on će biti oruđe Đavola u njegovom poslednjem pokušaju da istrebi Hrišćanstvo sa lica zemlje.
Nalazeći se u pogibelji, ljudi će za njega misliti da je on – Hristos Spasitelj, koji je došao radi njihovog spasenja. I tako, Antihrist će proglasti sebe za poglavara nad gradovima, selima i okruzima. Tada će se on dokopati vlasti nad celim svetom, pa će pored političke vlasti zavladati osećanjima ljudi koji su već postali stanište i sluge Đavola….
Polse toga, na svet će doći velike nevolje i strašna znamenja. Nastupiće strašna glad i zavladaće nezasitost: ljudi će jesti sedam puta više i neće se zasititi. Nastaće opšta nevolja. Tada će bogataši otvoriti svoje žitnice, tj. kapitalizam će se uništiti, imovina će se poravniti na načelima socijalizma, a zlato neće imati veću vrednost od đubreta na putu… Tada će Jevanđelje Crkveno biti zanemareno.
Zlopamćenje – pečat Antihristov
Najvažnija briga čovekova sastoji se u staranju o svome spasenju. A spasenje je u ljubavi, krotosti, čednosti, siromaštvu, pravednosti, milosrđu, milostinji koja je ono (???) ljudskog spasenja u jevenđelskoj priči o mudirm i ludim devojkama (Mt. 25, 1-13).
Milostinja može biti dvojaka: materijalna i duhovna. Ko nema mogućnosti da čini materijalnu milostinju (da gladnoga nahrani, gologa odene i tako dalje) neka čini duhovnu: teši oželašćene i stradalnike. I za jednu utešnu reč udostojiće se ljudi utehe od pravednog Sudije na Njegovom Sudu: „Priđite blagosloveni Oca Moga: primite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta“ (Mt. 25-34.)
A koji ne budu tešli unesrećene i sami će od pravednog Sudije čuti neutešne reči: „Idite od mene prokleti u oganj večni, pripremljen za đvola i anđele njegove“ (Mt. 25-41). Jer milostiva ljubav oslobađa čoveka od gnjeva Božijeg.
Ljubav čini da čovek bude krotak i smiren srcem. A omraza čini čoveka ludim. Ljubav uvek trpi i nikad ne čini što ne valja, a zlopamćenje je uvek netrpeljivo i nikad ne da mira srcu čovekvu.
Zlopmaćenje je pečat Antihristov i srce zlopamtivoga zapečaćeno je ovim pečatom. Kada Antihrist (tj. duh njegov koji deluje u svetu) stavi na čoveka ovaj pečat, onda od ovog pečata zlopamćenja obamire srce čoveka, tj. postaje kao mrtvo, nesposobno da tuguje zbog greha, gubi duhovno osećanje i strah Božiji, i tako obamire čovek.
Ovo prokletstvo zlopamćenja čini čoveka toliko bezosećajnim da ljudi sami sebe ubijaju na razne načine. Ono jednoga učini otpadnikom od vere, drugoga samoubicom, nekoga izdajnikom, huliteljem, a nekoga turobnim jer nikako ne da mira srcu čovekovu. Nesrećni ljudi ne primećuju da sve to proističe od zlopamćenja, od gordog osuđivanja nedostataka naših bližnjih, nepoštovanja roditelja, starešina i vlasti državnih i Crkvenih.
Kada se Antihrist zacari, tada će more uzavreti
Kada nastanu nevolje Antihrist će početi da stavlja svoje pečate na ljude, tobože radi da ih spase od nevolja, jer samo onima koji imaju pečat prema Otkrovenju Jovanovom (13,17), prodavaće se hleb. I tako, kad Antihrist bude stavljao svoj pečat na ljude, srce njihovo postajeće kao mrtvo.
Mnogi će umirati na putevima i ulicama. Ljudi će postati slični grabljivim pticama koje sleću na leš, pa će jesti tela umrlih. Ali to neće činiti hrišćani, i ako im se kao nezapečaćenma neće prodavati hleb, nego će to činit oni sa pečatom, kojima je hleb dostupan.
Jer kod zapečaćenih srce postaje bezosećajno, i pošto nisu u stanju da trpe glad oni će navaljivati na leševe i ždrati ih, pa će najzad, i oni sami umirti. Na pečatu će biti napisano: „Ja sam tvoj – Da ti si moj“, „Dobrovoljno dolazim, a ne prisilno. – I ja dobrovoljno primam, a ne prisilom.“ Ove četiri reči biće u sredini tog prokletog pečata.
O, nesrećan je onaj koji je zapečaćen tim prokletim pečatom, koji će navesti velike nevolje na svet! Svet će onda biti tako ugnjetavan, da će se ljudi seliti s mesta na mesto. Domoroci će, kad vide došljake, govoriti: O nesrećni ljudi, kako ste se odlučili da napustite svoje blagodatno mesto i dođete u ovo prokleto mesto k nama, u kojima nije ostalo nikakvog ljudskog osećanja?! Tako će govoriti na svakom mestu, kud se budu ljudi preseljavali iz svojih mesta…
Tada će Bog videvši ljudsku pometnju od koje oni teško stradaju seleći se iz svojih mesta, zapovediti moru da projavi svoju raniju toplotu koju je pre imalo, da se ljudi ne bi više preseljavali iz svojih
mesta na druga.
I kad Antihrist zasedne na svoj presto, tada će more uzavreti tako kao što vri voda u kotlu. A kad vodi dugo vri, ona sva ispari. Ono će ispariti i iščeznuti, kao dim sa zemlje. Na zemlji će se isušiti bilje i drveća šumska, od morske toplote sve će se osušiti, izvori vodeni presahnuti, a životinje uginuti. Vreme će ubrzati svoj hod: dan će proletati kao sat, nedelje kao dan, mesec kao nedelja i godina kao mesec.
Jer je zlo ljudsko učinilo to, da su se i stihije promenile i počele da žure, da bi se što pre završio Bogom prorečeni broj svršetaka 7000 i početak 8000 godina po stvorenju sveta.
Propoved proroka Enoha i Ilije
Enoh i Ilija ubeđivaće ljude da ne primaju pečat Antihristov: „Jer, ko ostane čvrst i ne primi pečat, spašće se i Bog će ga primiti u Raj. Zato da se svaki hrišćanin osenjuje znakom krsta, jer on oslobađa čovaka od paklenih muka, dok pečat Antihristov odvodi čoveka u muke pakla. Ako ste gladni i potrebna vam je hrana, strpite se malo, i Bog, videći vaše trpljenje, poslaće vam pomoć ozgo. A ako ne otrpite i primete pečat ovoga nečistog cara, kajaćete se posle…
Onaj ko primi pečat Antihristov postaje demon; iako tvrdi da tobože ne oseća ni glad ni žeđ, on sedam puta jače od vas oseća i glad i žeđ. Potrpite malo. Zar ne vidite da je onaj ko prima pečat Antihristov mrtav: umro je duhom i čeka ga večna muka? Zar i vi želite da pečatom poginete u večnoj muci zajedno sa zapečaćenima – gde je plač i škrgut zuba“? I mnogim drugim rečima savetovaće i upozoravaće ljude proroci Enoh i Ilija.
Čuće Antihrist šta propovedaju ova dva čoveka i kako ga nazivaju lažovom, vračarom, obmanjivačem i lukavim đavolom. Čuvši to, razgneviće se i zapovedaće da ih uhvate i dovedu pred njega. Kad se oni pojave pred njim obratiće im se laskovo: „Kakve ste vi to zalutale ovce, te niste zapečaćene carskim pečatom?“
Enoh i Ilija odgovoriće mu: „Lažljiva varalico i demone! Tvojom krivicom tolike su duše poginule u paklu! Proklet bio ti i pečat tvoj!
Taj tvoj prokleti pečat i lažna slava survali su svet u ponor i doveli ga do pogibije! Došao je kraj i tebi svetu!“ Čuvši ovakve reči, Antihrist će se razbesneti i dreknuti na njih: „Kako smete tako da govorite predamnom, carem?“ Ilija će mu odgovoriti: „Carstvo tvoje preziremo i slavu tvoju proklinjemo zajedno sa tvojim pečatom!“ Ovakav odgovor proroka još više će da razbesni Antihrista i on će kao besan pas jurnuti na njih i ubiti ih svojim rukama.
Zločin i smrt Antihrista
Po ubistvu Enoha i Ilije, Antihrist će pustiti na volju najgoroj deci svojoj, tj. daće slobudu zlim duhovima koje je dotle zadržavao. A ta njegova deca su: preljuba, blud, muželoštvo, ubistvo, otimanje, krađe, nepravda, laž, mučenje, prodaja i kupovina ljudi, kupovina dece i devojčica radi bluda sa njima slično psima na ulici.
Antihrist će zapovedati zlim duhovima, njemu poslušnim, da nevedu ljude da čine zlo deset puta više nego ranije. Njegova zla deca izvršiće zapoveđeno i ustremiće se na uništenje ljudske prirode raznovrsnim bezakonjima. Kao rezultat njihovog zlog napora biće uništena čulna i duhovna priroda u ljudima… Ljudi će postati toliko lukavi u duši da će im se i telo smanjiti na pet pedi (oko 100 santimetara). A svojim zlim delima ljudi će prevazići demone i biće jedan duh sa demonima.
Kad Antihrist uvidi da je ljudska priroda postala lukavija i zluradija od njegove dece, veoma će se obradovati što se zlo u ljudskom rodu tako umnožilo i što su ljudi postali lukaviji od demona.
A tada, kad se Antihrist bude radovao gledajući umnoženje zla u ljudima, iznenada će se odozgo pojaviti „mač oštar s obe strane“ kojim će on biti pobeđen i isčupaće se njegov nečisti duh iz pravog tela njegovog. Smrt Antihrista biće kraj ubijanja među ljudima. Kain je započeo ubistvo, a na Anthristu ono će se završiti.
Ko su „jarci“, ko su „ovce“?
Kad se smrću Antihrista završe ubistva na zemlji, tada će nastiti poremećaj nebeskih i zemaljksih zakona koji su upravljali Svemirom, to jest narušiće se i svetska teža – gravitacija. Šta će posle biti – jedino Bog zna.
Mi znamo samo jedno, da će se ljudi podvrgnuti odgovornosti za sva dela učinjena u ovom životu: blud, preljubu, muželoštvo, rukobludije, razvrat, hule, psovke, praznoslovlje, osuđivanje bližnjih, zlomisljenje, zavist, mržnju, zlopamćenje, neprijateljstvo, zluradost, gordost, slavoljublje, srebroljublje, gramzivost, raskoš, proždrljivost u jelu i piću, nepokornost Crkvi i mnoga druga bezakonja učinjena u ovom životu – sve će se ispitati, da bi se dobra dela odvojila od zlih, kao što se odvajaju ovce od jaraca.
Ovce su: ljubav, mir, sloga, jednodušnost, čednost, krotost, siromaštvo, pravednost, ispunjavanje zakona Božijeg, poslušnost, smirenje, uzdržanje, post, dobra reč, staranje o spasenju, blagodarnost Bogu, poslušnost Crkvi, ispravan duhovni život, očuvana čistota krštenja – neukaljana grehom, uredno pohađanje bogosluženja u crkvi i držanje pravila u monaškom životu.