TOP
Kao mokre, pregažene šljive
U konja kose oči,
Otpaci umiruće koprive
Vuku se uz skotrljan točak.
Brdo se trese od užasa, kao kepec
Kad čuje kiklopsko brbljanje,
I nestaće skoro gaze od oblaka
Ranjenom danu za previjanje.
Kiklopom upravlja dečak-štiglic,
Veseliji od plamtećeg grma,
On lovi za rep udarnu zmiju —
Hvata je, i kiklop zagrmi.
I tako su složni obojica.
Pa kad kiklopu ugasne oko,
Čim nije više grlati ubica, —
On dete stavi na rame visoko.
I nose ih konji po otkosu —
Neradnike — dva para u dva reda,
I mali zavija cigaretu,
A ona k’o kriva staza izgleda.