UNIVERZALNA VREDNOST
Neke pesme su vezane za naše najlepše uspomene, a neke su toliko posebne da postaju vezane za čitave generacije. Pesme koje spajaju ljude generacijama traju i danas, jer im zub vremena ne može ništa, osim da doda još na njihovoj vrednosti.
Muzika nam pomaže da se povežemo sa drugima, kao i da stupimo u kontakt sa samim sobom. Rođeni smo da tražimo bitove i ritam. Muzika postaje deo našeg života, a da nekada to i ne primetimo.
Godine prolaze, ali pesme ostaju da nam služe kao znamenja prošlih decenija. Ove melodije nas teraju na ples, zaljubljivanje…
Upravo zbog toga, sajt Cultura Colectiva odlučio je da napravi spisak pesama koje su spajale ljude u različitim vremenskim periodima.
Elvis Prisli — “Heartbreak Hotel” (1956)
Pedesete godine prošlog veka su bile godine velikih promena u SAD-u. Te promene su uticale na društvo, politiku i kulturu. Mladež koja je odrastala u godinama nakon drugog svetskog rata je tražila nove načine da s zabavi, a Elvis Prisli je postao ikona ove decenije jer je uspeo da ih pokrene.
Country Joe and the Fish — “The Fish Cheer” (1969)
Hipi pokret šezdesetih godina prošlog veka bio je poziv za mir i postizanje uzajamnog poštovanja i ljubavi prema prirodi. Vojni sukobi koji su se istovremeno dešavali bili su dokaz humanitarne krize koju je proživljavala ova generacija. Ova pesma je svirana na Vudstoku, a pevali su je na hiljade mladih ljudi koji su molili za završetak vijetnamskog rata.
Led Zeppelin — “Black Dog” (1973)
Iako je rat stvorio jedinstvenu kulturu u Sjedinjenim Američkim Državama, preko “bare”, britanski rok je menjao pravila igre. Led Cepelin je oličavao uspon euforičnih zvukova i harmoničnog haosa. Njihova muzika je terala ljude na vrisku, terala ih da se kreću i dostignu katarzu potrebnu da se granice slome.
Kraftwerk — “Trans Europe Express” (1977)
Elektronska dens muzika je jedan od najpopularnijih žanrova. I iako je njena popularnost povezana sa tehnološkim napretkom, ona nije bila popupularna niti prihvaćena pre početka novog milenijuma. Da nije bilo revolucionarne uloge Kraftverka, možda ne bismo dostigli tačku gde je potpuno nemoguće čuti elektronsku muziku.
Queen — “We Are the Champions” (1985)
Šou na Vembli stadionu je jedna od najboljih uživo nastupa u istoriji roka. Queen je postao glas generacija obeleženih situacijama koju je većina izabrala da ignoriše : epidemiju side i neprestano negativno viđenje gej zajednice. Postojalo je nebrojano mnogo spekulacija vezano za seksualnost Fredija Merkjuria, ali ni to nije sprečilo da bend ostavi svoj trag u istoriji.
Vanilla Ice — “Ice Ice Baby” (1991)
Nije samo rok, pop i elektronska muzika igrala ulogu u okviru kulturnih pokreta koji su vapili za društvenom inkluzijom. Iako je rasna razlika bila uvek prisutna u američkom životu, čudni zvukovi koje su stvarali Afroamerikanci su uspevali da isplivaju na površinu.
Gorillaz — “Clint Eastwood” (2001)
MTV je igrao veliku ulogu u našem odrastanju. Svako prepodne bi proveravali plej-listu ili gledali emisije kao što su Darija ili Bivis end Bathed.
Ovaj bend prikazuje kako će prva decenija novog milenijuma biti preplavljena onlajn muzikom. Sa kompjuterski napravljenim članovima benda, mi smo kao gledaoci sposobni da se povežemo sa muzikom koju su napravili stvarni umetnici koji se kriju iza celog projekta.
Izvor: BIZLife.rs/culturacolectiva.com