„12 gnevnih ljudi“ – američka i ruska verzija kultnog filma

Izvorno film se zove 12 Gnevnih ljudi (12 Angry Men) i snimio ga je Sidni Lumet 1957. godine. Sjajan detektivski film koji je dobio kultni status i smatra se za jedan od najboljih filmova svih vremena.

Siže filma 12 gnevnih ljudi je rasprava porote od 12 članova kakvu odluku da donesu povodom slučaja ubistva za koji su angažovani. Šta od te rasprave može da se izrodi, suština je filma. I nije uopšte dosadno, oba filma vas sve vreme drže angažovanim da ispratite dramu koja se odvija. 12 gnevnih ljudi je film koji je pomakao svojom idejom i pristupom filmu čitav jedan žanr i stvorio ono što se danas naziva psihološki triler, podžanr filmovi sa pravnom tematikom.

Nakon 50 godina od prikazivanja filma 12 gnevnih ljudi sjajni ruski reditelj Nikita Mihalkov je napravio rimejk tog filma pod nazivom „12“ ali na svoj način. Rekli bi na način „ruske duše“, prikazao je 12 gnevnih ljudi Rusije i to je ispalo briljantno. U ovoj verziji filma ubica je mladić koji je ubio svog očuha koji ga je usvojio. Mladić je Čečen a očuh je bio Rus, oficir koji je ratovao u Čečeniji. Iako je tema ozbiljna, ovo je na momente i duhovit film, suštinski snažan i emotivan, intelektualan i duhovan film pre svega. Film je nominovan za Oskara kao najbolji strani film 2008 godine.

Razlikuju se u mnogo bitnih detalja oba filma, pa bez problema možete pogledati obe verzije. Ovde dajem link za Mihalkovu verziju i ceo film na You Tubu sa srpskim prevodom i odličnim snimkom.

Jedino što moram da napomenem je da film „12“ traje skoro 2 i po sata, pa se morate spremiti da ga gledate u miru i strpljivo. Na momente zbog same priče praćenje ovog filmskog dela zna da izazove nestrpljenje, kao kod mene, koji sam pre toga gledao neke azijske akcione kung fu filmove, pa mi je 12 gnevnih ljudi delovalo na trenutke razvučeno.

No, strpljen spašen. I nagradjen.

Pogledajte film – sjajna je i slojevita analiza savremenog ruskog društva, morala, pravde, zakona, ljudskih karaktera i duhovnosti. Uz to, ruski glumci u ovom filmu glume briljantno, pa je i u tom smislu vredan pažnje, jer su u ovom filmu suština ljudi i njihovo poimanje zakona i milosrdja.

Režiser Nikita Mihalkov koji i sam glumi u ovom filmu postavio je i jednu zagonetku oko njega i njegovog života, koja će se postaviti na samom kraju filma, vrlo intrigantna zagonetka koju je ovaj sjajni reditelj tako lucidno umetnuo u film da zaslužuje stajaće ovacije. I generalno, sam kraj filma je sa svojim poentama neverovatan, jer mnoštvo asocijacija koje su se provlačile kroz film dobijaju na kraju svoje mesto i zaključke, kao da ste nekoliko filmova završili u par kadrova.

Bravo majstore Mihalkov! Zbog ovakvih filmova treba sedeti pored malog ili velikog ekrana.