TUNGUSKA EKSPLOZIJA
Da je Nikola Tesla uništio meteor i na taj način sprečio katastrofu u Sibiru 1908. godine, čije bi posledice bile pogubne za celu planetu, saglasni su ruski naučnici. Ogromni asteroid uništila je eksplozija koju je naučnik generisao sa tornja u Vonderklifu.
Izlaganje dr Džozefa Nuta iz NASA centra „Godard spejs“ prošle nedelje na konvenciji Američkog geofizičkog saveza – kako se gigantski asteroid kreće prema našoj planeti, i kako ne postoji baš ništa što bi ljudi mogli da učine da spreče katastrofu – pokrenulo je lavinu rasprava na specijalizovnim forumima na temu da li su Zemlja i čovečanstvo u mogućnosti da se odbrane od udara iz svemira.
Međutim, jedan tok ovih diskusija posebno je interesantan. Ponovo je bačeno svetlo na hipotezu elitnih ruskih naučnika koji su 2008. godine, na stotu godišnjicu velike Tunguske eksplozije, Nikolu Teslu označili kao tadašnjeg spasitelja čovečanstva.
Tungusku misteriju iz 1908. je jedino tako moguće logično objasniti, kao delo srpskog naučnika. Iza ovih tvrdnji stalo je desetak najuglednijih naučnika, među kojima su trojica akademika Ruske akademije, rukovodilac Sibirskog komiteta za istraživanje eksplozije iz Novosibirska, još dvojica veterana tunguskih istraživačkih ekspedicija, zatim fizičari, astronomi, lekari…
Ukratko, ogromni asteriod koji se približavao zemlji te 1908. uništio je energetski stub delom generisan iz Teslinih tornjeva u Vonderklifu na Long Ajlendu i u Kolorado Springsu. Razorni snop se samoaktivirao iz grotla nekadašnjeg megavulkana u centralnom Sibiru u trenutku kada je kamen iz vasione, velik poput fudbalskog igrališta, preletao ovu teritoriju. Prema teoriji, asteroid je svojom nakupljenom energijom tokom leta aktivirao energiju uskladištenu u Zemljinoj utrobi.
Tunguska eksplozija uništila je oko 2.000 kvadratnih kilometara šume, jedna planina je nestala, dok se u centralnom delu pojavilo jezero. Procenjuje se da je bila jačine 20 nuklearnih bombi bačenih na Hirošimu, ali srećom, niko nije poginuo. Evniki, narod koji je živeo na ovom području, mesec dana ranije, na poziv svojih šamana, preselio se oko 100 kilometara dalje od srca detonacije. Ostao je jedan čovek i on je uspeo da preživi i da prenese priču.
Od 1927. godine do današnjih dana, Rusi neprekidno pokušavaju da odgonetnu šta se dogodilo u Sibiru, a poslednji veliki naučni pokušaj razrešenja misterije bio je uoči stogodišnjice događaja. Naučnici su činjenično utvrdili da je svet još 1907. upao u neku vrstu depresije i verovanja da uskoro sledi kataklizma. Zabeleženo je i da je Konan Dojl (pisac Šerloka Holmsa i čelnik uticajne „Zlatne zore“) najavljivao kraj.
Tri meseca pre eksplozije nad Evropom, Rusijom i Atlantikom, počelo je da se pojavljuje čudno svetlo. Učestale su „bele zore“. Četiri dana uoči eksplozije, ta noćna pražnjenja u atmosferi su bila vidljiva u svim većim gradovima Evrope, a profesor Veber sa Univerziteta u Kelnu je od 26. do 30. juna u svojoj laboratoriji zabeležio čudne magnetne talase kroz Zemljinu koru koji su oscilirali svaka tri minuta u periodu od 18 sati do 1.30. Ispostavilo se kasnije da su u ovo vreme Teslini tornjevi u SAD radili punom parom.
Akademik Dmitrij Sterbekov, specijalista za visokoenergetsku fiziku, ukazuje na to da je Tesla u svoje vreme smatran genijem rezonance. Još 1896. je džepnim rezonatorom u laboratoriji za nekoliko minuta izazvao zemljotres u Njujorku od kojeg su pucali zidovi zgrada.
“Ni danas ogroman broj profesora ne razume Teslinu primenu resonance. Takozvane munje ili elektricitet koji je slao iz Amerike do drugih tačaka na planeti nisu se prostirali u koncentričnim krugovima, ili pravolinijski, već su menjali vidljive smerove da bi stizali tamo gde su upućeni. U to vreme zabeleženo je da su tornjevi bili izuzetno aktivni, a u prilog Teslinoj intervenciji u Sibiru govori i podatak da je krajem 1908. u tri navrata iz Kongresne biblioteke pozajmljivao detaljne karte centralnog Sibira”, govori Sterbekov.
Dr Olga Tkačenko zastupa stav da se 1908. Zemlja odbranila sama, ali i da je imala veliku pomoć srpskog genija. Ona stoji na stanovištu mnogih naučnika da je planeta, kao i sva nebeska tela, živi organizam koji je u stanju da se brani od agresora. Svoje tvrdnje ilustruje kosmičkim fenomenom iz 1994. godine, kada se najveća planeta Sunčevog sistema, Jupiter, našla na meti ogromne Šumejker-Levi komete, koja je mogla da je izbaci iz orbite. Naime, Jupiter je dve godine pre udara počeo da emituje ogromne količine energije u susret agresoru. Kada je kometa prišla, usled ogromne energije raspala se na 20 manjih, koje je Jupiter uspeo da apsorbuje. Tkačenkova tvrdi da se isto dogodilo i 1908. godine i dodaje da je, kao i šamani koji su evakuisali svoj narod, i Tesla unapred znao gde će i kada nastupiti udar. Reagovao je mesecima unapred.
Uz ogradu da je u pitanju hipoteza, ruski akademici tvrde da je Tungusku eksploziju moguće objasniti samo Teslom. A dokumenti o Tesli u vlasništvu su FBI.
Izvor: Novosti.rs