LIČNA PRIČA

U sasvim intimnoj ispovesti, jedan mladić pripoveda nam da je mnogo tragao za životnim smislom, a onda otkrio kako je Pravoslavlje prava vera za njega. Do tog saznanja prošao je kroz mnoga, nimalo laka iskušenja.

 

Kao dete odrastao sam sa roditeljima i rodbinom u pravoslavnom domu. Kod nas se do vere držalo formalno – išlo se u Crkvu par puta godišnje i to je bilo to.

pravoslavlje prava vera

Kad sam išao u srednju školu susreo sam se sa budizmom, hinduizmom i mnogobožačkim religijama starog Vavilona, Egipta, Grčke, Rima. Računao sam da bogova ima previše i da je svaka životinja koju vidim bila neki od bogova ili smrtnih ljudi. Verovao sam kad god mi se nešto loše desi da je to greh iz prošlog života, gledao sam povremeno jogu, ali to me nije toliko zanimalo kao meditacije i koncetracije na mir i ljubav i poštovanje koju je budizam propovedao.

Uživao sam gledajući budističke serije i njihove običaje, te sam pomalo shvatao da su te meditacije samo privremena rešenja problema, pa sam se bacio na prirodu i taoizam. Duboko sam verovao da je priroda lek za sve – hodao sam šumama, livadama, rekama, potocima… Mir sam privremeni osetio u taoizmu, ali tu nije bilo bogova ni boginja.

Zatim sam počeo da čitam o verskim sektama: Jehovim svedocima, baptistima, evangelistima, nazarenima, te mnogim drugima gde su svi pričali o borbi protiv Satane i zla, propovedi Isusa i svi su veličali tj. reklamirali sami sebe po tim njihovim knjigama.

Zatim sam se susreo sa Protestantizmom koji me dirnuo, jer je on otac svih ovih verskih sekti i tu sam počeo da se zanimam za Pakao. Knjiga koju sam pročitao o paklu bila je od Meri Kejt „Božanska objava pakla“. Imao sam osećao da hodam kroz Pakao, gde sam video brojne vračare, gatare, magove, bludnike i bludnice, ubice, samoubice, lihvare, lopove, decoubice… I bilo je opisano da su u Paklu svi koji ne veruju u Isusa.

Zatim sam gledao adventističke filmove i tumače Biblije koji Adventiste opisuju kao pobednike.

Nakon toga odlučio sam da istražim šta je to zlo protiv kog se tolike verske zajednice bore. Bacio sam se na tamnu stranu i čitao i izučavao demone, njihovo otpadništvo od Boga, slušao metal muziku i čitao mnogobrojna zla koja su kroz vekove činili demoni preko ljudi kroz magiju, bludnu strast, gnev, neprijateljstva… Od demonskih magija sam izučio islamsko-arapsku, hindu, vudu, vlašku, vavilonsku, ukrajinsku, rusku, tursku i afričku. Shvatio sam da je magija manipulisanje drugim ljudima i ostvarenje naših želja putem magije. Bela magija koja pomaže ljudima i leči ih od crne, te mnoge magijske formule putem kojih čovek dolazi do uspeha i napretka, uživanja, novca, devojke kako da se udaju i mladići kako da se ožene, pomoću magije ljudi rade šta god i kako hoće. Ali tamna strana magije je ubijanje drugih ljudi pomoću rituala, prisiljavanje ljudi na ubistva, samoubistva, preljube, nanošenje bolesti, nevolja, nedaća ljudima, biljkama i životinjama.

S druge strane uzeo sam u obzir da je i to sve privremeno – i dobro i zlo – i da mi treba večnost. Po preporuci poznanika počeo sam da čitam Kuran i slušao sam muziku koja veliča Alaha i njegove Poslanike. Zatim sam naišao na Toru pa posle nje pročitao sam celi Stari Zavet i osećao veliku mržnju prema neprijateljima, uživao sam čitajući kako Izrailjske Sudije ubijaju neprijatelje. Tada sam shvatio da se Jevreji i Muslimani ne mole istom Bogu. Mojsijev zakon mi se iz dana u dan činio prestrog. Zatim sam se pitao šta je sa Isusom? Kupio sam Novi zavet i njega za par dana pročitao i počeo sam da idem sa drugovima u Katoličku Crkvu, odlazio sam i na mnogobrojne verske zajednice gde su predavali o Isusu. Počeo sam da čitam i o katoličkim Svecima: Riti, Padre Piju, Rikardu Pampuriju, Leopoldu Mandiću… Zatim sam kupio knjigu o spiritizmu i Svece sam izjednačio sa mrtvima kako to zajednice propovedaju, a pravoslavne časopise i ikonice sam izbacio iz stana u smeće tvrdeći da tu nema ništa zanimljivo.

Nakon dosta vremena drugovi su mi pričali o Pravoslavlju i tad sam pročitao i od pobožnog društva izučio Ohridski prolog i Žitije Svetih Ave Justina, ponovo sam pročitao Stari i Novi Zavet, te Svetootačka tumačenja Svetog Pisma i nisam sam sebi mogo da verujem u kakvim sam jeretičkim zamkama bio! U kakvoj prelesti!

Jedno veče pre spavanja kao da mi se sam Satana javio i vikao: „Budite sve, samo ne Pravoslavni!“

Odbacivanje ikona volim u sektama, jer podržavaju ikonoboračku jeres, neke druge sekte ne priznaju Isusa za Boga, treće sekte ne poštuju Duha Svetoga, četvrti se mole drugim bogovima (Islam, Budizam, Hinduizam, itd. ), peti me mole i služe mi u magijskim ritualima, šesti odbaciše staru veru i primiše novotarije – obožavanje pape, te lažne proroke bez čudesa nazivaše Svecima, a na hiljade miliona istinskih Pravoslavnih Svetaca pobiše, sedmi mi služe u bludu, gnevu, osveti, gledanju TV-a, modi, raznoj muzici, ogovaranju, svađi, bogatstvu i nezadovoljstvu. Zli dusi samo istinskim Pravoslavcima koji se šalju iz Pakla ne mogu nauditi.

Nakon toga sam se ispovedio, krenuo u Crkvu nedeljama i Praznicima, dobio epitimiju da čitam tri pokajnička Kanona: Hristu, Bogorodici, Jovanu Krstitelju i činio sam i metanije.

Ali imao sam teške demonske napade panike i bluda, ponovo sam oskrnavljivao Svete ikone i knjige i na taj načim me Satana ponovo odvaraćao od Pravoslavlja.

Otišao sam u novi grad i među druge ljude i onde sam se molio mnogo pre i posle posla čitajući mnoge i mnoge Akatiste, Psalme i Molitve, zatim sam oslabio opet u veri i to sve ostavio i opet bacio, terali su me demoni da odstupim od Pravoslavlja, ali pošto u tom gradu nisam imao duhovnika uzeo sam molitveno pravilo Svetog Serafima Sarovskog i redovno ga vršio moleći se Bogu i Svetima iskreno i iz sveg srca.

Vreme je prolazio i radio sam mnogo, ali tu radost i mir i Raj osećam samo u Pravoslavnoj Crkvi. I imajte na umu sataninu poruku: „Budite sve, samo ne Pravoslavni!“

A Bog se najviše u Pravoslavlju kroz vekove proslavio i mene je prizvao kao drevnog razbojnika, maga Kiprjana, bludnicu Mariju Egipćanku i od mnogih grešnika Bog je učinio Svetitelje. Svete Mošti jasno posramljuju prošle živote i sve jeresi koje odbacuju Svece.

Braćo, evo ovim završavam priču i za kraj kažem i ovo: ni ekumenizam ne prihvatajte nego samo jednu jedinu, istinitu veru Pravoslavnu.