NEDELJNA DILEMA
Gradski trg, šupljina vlažne soli, sneg
je prestao da veje, mraz štipa,
ulica ćuti, pešaci puze kroz arkade
kao na talasima u republici vode,
ledeni kristali pod noćnim svetlima
menjaju oblik, rasute sobe
dahću u svetlosti koja jenjava. Usamljeni
stričevi čitaju časopise sa belim krajem,
ljubav, ta nepoznata stvar, hrani se
kalorijama detalja, siše ih
do srži, teritoriju obeležava
životinja, čujem stidljivi zvuk,
još uvek ne čujem reči, butina klizi
uz butinu, možda prebrzo za moj ukus,
ali priznajem, voleo bih da budem blizu,
osećam krivulje tvojih rebara, svaki
uzdah izaziva poplavu krvi nad
bedrima koje bih voleo da grickam,
priznajem, na nekom drugom mestu, na turskoj
strani Kipra, u gradovima koji svu sramotu
zadržavaju za sebe, i opet se vraćam
po dah na površinu, preko ruba ekrana:
kroz prozor sa njim, još mi nije rekao
da li ću sutra biti vihor ili danas gromobran.