TEŽE OD NAJTEŽEG
Neoprostivi greh je hula na Duha Svetog, kako je rekao sam Gospod: I ako ko kaže reč na Sina čovečjeg, oprostiće mu se; ali koji reče na Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni na ovome svetu ni na onome (Matej 12,32).
Sveti oci isposnici razlikovali su tri vrste neoprostivog greha.
Prva vrsta je svesno protivljenje istini. Taj greh su učinili fariseji i književnici koji su se uporno protivili Hristu. Zato je o njima rečeno u Svetom pismu: Vi se stalno protivite Duhu Svetome (Dela ap. 7,51).
Gospod Hristos je javno činio čudesa i bilo je jasno da „Bog obitava u Njemu“ (I Jov. 4,15). Ali fariseji su Ga klevetali da On ta čudesa čini magijski „pomoću Velzevula…“ (Mat. 12,34).
Ta upornost i tvrdoglavost fariseja dovela je do najvećeg greha bogoubistva kada su raspeli Bogočoveka Hrista na krst.
Druga vrsta teškog greha je očajanje koje vodi u samoubistvo. Mi znamo da je Bog Ljubav (I Jov. 4,8). To znači da nijedan greh ne može nadvladati Božju samilost. Iskreno pokajanje, to su uvek otvorena vrata povratka Bogu. Samo Satana, u svojoj tvrdoglavosti, neće da se vrati Bogu kroz ta vrata. Zato su demoni već umrli i „drugom smrću“ (Otkr. 2,11; 20,14). Prvo samoubistvo izvršio je arhangel Denica koji je postao Satana (protivnik).
Slično se dešava i sa čovekom koji pada u očajanje i izvrši samoubistvo. To je čovek koji je izgubio čak i smisao za samoočuvanje. On želi da uništi samog sebe, umesto da se okrene Gospodu ljubavi i života večnog. Greh samoubistva je najveći kukavičluk, malodušnost i nepokajivost.
Treću vrstu teškog greha opisao je savremeni isposnik Georgije Zatvoriik, kao „lažno pouzdanje u milost Božju ne menjajući svoj nečist i neokajan život“. Ovaj tip grešnika, u stvari, poriče pravedni sud Božji. On sebe lažno teši govoreći u sebi: „Ma, Bog je milostiv. Šta Ga briga za moje grehe?! Bog će to oprostiti. On oprašta svakome, pa će i meni. Neka propovednici pokušavaju da nas uplaše, ali Bog je širi od tih plašitelja. On je Bog ljubavi.“ Ili dodaje lažnu utehu: „Ja ću se pokajati kasnije, u starosti.“ I tako on nastavi da vodi svoj grešni život bez pokajanja. A smrt mu dođe iznenada kad nije pripremljen za pokajanje. U Svetom Pismu jasno stoji: I neće u Carstvo nebesko ući ništa nečisto (Otkr. 21,27).
Tačno je da je Bog ljubav, ali On je takođe i oganj koji proždire (Jevr. 12, 29). Oganj božanske ljubavi i prijatan za one pravednike koji su primili u svoje srce, za života na zemlji, toplotu božanske ljubavi. A taj isti oganj Ljubavi, koji će buknuti iz Tela Hristovog o Njegovom Drugom dolasku prema svima ljudima, biće nepodnošljiv i neprijatan za grešnike čije je srce puno ledene mržnje na Boga i Bogočoveka Hrista.
Ako neko kaže: „Bog jeste ljubav, ali On je nepravedan“, ili kaže: „Bog je pravedan, ali bez ljubavi“, i u jednom i u drugom slučaju to je kleveta protiv Boga, što je najveća laž protiv Boga. Zato, i očajnik samoubica i nepokajivi grešnik završavaju jednako – duhovnim brodolomom.