ODLIKA DOBROG ZDRAVLJA
Uprkos tome što nisu neophodni za preživljavanje čoveka, prebiotici pomažu u održavanju ravnoteže dobrih i loših bakterija tako što predstavljaju izvor hrane esencijalnim probioticima. Moramo ih unositi ishranom u onolikoj meri koliko mislimo da budemo zdravi.
Kada dođe do bakterijske infekcije u grlu ili uhu, koži, plućima, urinarnom traktu ili drugom mestu u telu, obično posegnemo za antibiotikom poput penicilina, amoksicilina ili nekog drugog “cilina” umesto za probiotikom.
Probiotici obezbeđuju funkcionisanje triliona dobrih bakterija koje žive u našem stomaku i podstiču dobro varenje, pa su od suštinskog značaja ne samo za zdravlje digestivnog trakta, već omogućuju jačanje našeg imuniteta, što je najvažniji preduslov odbrane od brojnih bolesti.
U najvećoj meri upoznati smo sa činjenicom da se probiotici najčešće povezuju s jogurtom, namirnicom koju nutricionisti i dijetetičari preporučuju zbog bogatstva korisnih bakterija. Međutim, problem je u tome što većina industrijskih jogurta nije toliko bogata probioticima zbog obaveznog procesa pasterizacije. Zato su mnogo bolji prirodni izvori probiotika fermentisane namirnice poput kiselog kupusa, kefira, kombuhe…
Ali, šta su prebiotici i zbog čega su oni tako važni probioticima?
Prebiotici su neživi ugljeni hidrati i vlaknasta jedinjenja koje telo ne može da svari tokom digestivnog procesa i probioticima služe kao glavni izvor hranljivih materija.
Zbog toga je veoma važno da jedemo hranu koja je dobar izvor prebiotika kao što je to crni i beli luk, praziluk, špargla, paradajz, jabuka, banana, artičoka, cikorija, pasulj, grašak, sočivo, bobičasto voće i peciva napravljena od celog zrna žitarice.
Kada u svoju ishranu ubacimo sveže zeleno povrće poput kelja, blitve, spanaća ili brokolija, koje sadrži rastvorljiva vlakna i bogato je sumprom kao što su bogati luk ili špargla, uvek smo u odličnoj situaciji da od prebiotika uzmemo ono najbolje. Mnogo se toga od ukupnog sadržaja vlakana promeni tokom procesa kuvanja, tako da konzumiranje sirovih namirnica čuva najviši mogući prebiotički kvalitet.
Imati savršenu kombinaciju dobrih i loših bakterija u organizmu je veoma retka pojava, ali visoki nivoi loših bakterija su zdravstveno „stanje za izbegavanje“. Pa ipak, ogromna većina svetske populacije živi u takvom stanju, što uzrokuje konzumiranje nezdravih prerađenih namirnica, mesa, šećera, veštačkih zaslađivača i GMO proizvoda.
Dakle, oni se tako svakodnevno hrane, ali se i dalje pitaju zašto žive sa problemom gasova, nadimanjem, hroničnom dijarejom, zatvorom, bolovima u mišićima, sindromom iritabilnog creva, zamorom, stresom…
Tehnički gledano, prebiotici nisu neohodni za opstanak čoveka, kao što je to slučaj sa vitaminima ili mineralima, ali su važni za njegovo dobro zdravlje. Uprkos tome što nisu neophodni za preživljavanje, prebiotici pomažu u održavanju ravnoteže dobrih i loših bakterija tako što predstavljaju izvor hrane esencijalnim probioticima.
U kombinaciji, prebiotici i probiotici su prava podrška gastrointestinalnom sistemu kako bi sačuvali zdravlje creva i većine ostalih telesnih funkcija.
Dok se naučna istraživanja o prebioticima i dalje nastavljaju, dosadašnji stručni nalazi povezali su prebiotike sa lakšim varenjem, boljom imunološkom funkcijom, sprečavanjem upale, hormonskim balansom, zdravljem kostiju, manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti i različitih vrsta karcinoma.
Jedina namirnica na svetu koja u sebi sadrži i prebiotike i probiotike jeste majčino mleko, pa nije slučajno da je to naša “prva hrana”. Logično je da hranljive materije u hrani koja nas je podigla treba unositi tokom celog života, ali se to u praksi ne sprovodi.
Već je rečeno da su prebiotici “gorivo” dobrim bakterijama koje održavaju funkcije naših creva na optimalnom nivou. Ova činjenica govori u prilog tome da dobro ili loše zdravlje nije unapred određeno stanje čoveka niti se temelji isključivo na genetici. Naše zdravlje zasniva se na svesnim odlukama i izborima u ishrani koje donosimo svaki dan.