IZ BAŠTE ILI ZAMRZIVAČA

Smrznuto voće i povrće hranljivo je kao i sveže, čak u nekim slučajevima pokazuje se da je i zdravije od sveže ubranog, utvrdilo je više naučnih studija.

 

Hranljivi sadržaj svežeg voća i povrća počinje da se pogoršava od trenutka kada se ubere. To znači da, do trenutka kada završe na našoj trpezi, iako mislimo da ćemo uživati u njihovom punom nutritivnom sadržaju, to često nije slučaj.

smrznuto voće i povrće

Neke hranljive materije, kao što je vitamin C, smatraju se toplotno “labilnim”, što znači da hranljivi sastojci mogu nestati tokom procesa kuvanja.

Ranije se verovalo da smrznuto voće i povrće sadrže nižu nutritivnu vrednost u poređenju sa svežim, jer su neophodni vitamini i minerali oštećeni tokom procesa zamrzavanja. Međutim, današnje nove tehnologije koje uključuju blanširanje pre stavljanja u proces smrzavanja znatno poboljšavaju zadržavanje hranljivih materija u smrznutom voću i povrću.

Nikako ne treba zaboraviti da i sveži proizvodi gube esencijalne hranljive materije. Određeno povrće, kao što je npr. grašak, gubi nešto više od 50 procenata sadržaja vitamina C tokom prvih 24 do 48 sati nakon branja.

Nekoliko istraživanja sprovedeno je već da bi ukazali na to da sadržaj hranljivih sastojaka u svežem i zamrznutom proizvodu, bilo da je u pitanju voće ili povrće, nije toliko različit kako se ranije mislio. Studija koju su izvodili istraživači Univerziteta u Kaliforniji otkrili su da određene smrznute namirnice mogu biti zdravije od svežih. U okviru ove studije istraživački tim je ispitao osam različitih vrsta svežeg i smrznutog voća i povrća, uključujući kukuruz, brokoli, spanać, šargarepu, grašak, boraniju, jagodu i borovnicu, pa su procenili njihov nutritivni sadržaj. Rezultati su pokazali neznatne razlike u hranljivoj vrednosti između ovih svežih i zamrznutih namirnica.

Štaviše, istraživači su primetili da su smrznuti kukuruz, boranija i borovnica imali veći sadržaj vitamina C u poređenju sa svežim. Takođe, smrznuti brokoli imao je veći nivo riboflavina od njegovog svežeg pandana, dok je sveži grašak imao veću količinu ovog dela kompleksa vitamina B nego zamrznuti grašak. Pored toga, stručnjaci nisu primetili značajnu razliku između svežeg i zamrznutog voća i povrća u pogledu sadržaja vlakana. Nivoi esencijalnih minerala kao što su magnezijum, kalcijum, cink i gvožđe takođe se ne razlikuju kod svežih i zamrznutih proizvoda.

Drugo istraživanje koje su sproveli naučnici sa Instituta za istraživanje hrane takođe je pokazalo da zamrznuta hrana zaista može sadržavati više hranljivih materija od sveže, jer može trajati i do dve nedelje duže za kupovinu ili kuvanje. Istraživači su istakli da je svež grašak izgubio oko 45 odsto hranljivih materija nakon 16 dana. Studija je takođe pokazala da je u istom periodu karfiol izgubio 25 odsto hranjivih materija, a šargarepa do 10 procenata.