ČUDESNO IZLEČENJE O KOM JE PRIČAO SVET
Lepa glumica Kiti Svon je u iznenadnom požaru na snimanju filma 1970. godine prošla sa 75 odsto opekotina. Kada je zvanična medicina digla ruke od njenog teškog slučaja, izlečio ju je čuveni travar Jovan Šaljić. Od tada je svet čuo za njegove meleme, dok je Kiti na razne načine iskazivala veliku zahvalnost svom spasiocu i ljubav prema čitavom jugoslovenskom narodu.
Na snimanju jednog od brojnih filmova iz serijala o Tarzanu, dok je američko-italijanska glumica danskog porekla Kiti Svon bila vezana za drvo, greškom pirotehničara izbio je požar koji je njeno telo začas pretvorio u buktinju. To se desilo oktobra 1970. godine u parku Rejnbou Spring na Floridi, posle čega je ova lepa glumica provela 20 dana u komi.
Medicina bez rešenja
Ceo svet je tada brujao o ovoj teškoj nesreći, pa je i do naših prostora došla ova priča posredstvom popularnog politikinog nedeljnika “Radio TV revija”. Tako se za Kiti pročulo i ovde, a što je najvažnije, s njenom nesrećom upoznao se i Jovan Šaljić, čuveni travar iz Ivangrada (današnjeg Berana). Njegovi melemi pomogli su prelepoj Dankinji da povrati svoj prethodni izgled onda kada je medicina sasvim digla ruke. Za Šaljića i njegov podvig tada je čula čitava planeta.
“Iz vatre me je izvukao čuvar parka. Živa sam, ali vatra me je ubila. Nikad se neću pomiriti sa svojom zlom sudbinom. Više bih volela da me je rastrgao lav nego što sam izgubila lepotu od koje sam živela”, govorila je tada dvadesetsedmogodišnja glumica, foto-model i pevačica Kiti Svon, pravog imena Kirsten Svanholm.
A šta je drugo mogla da kaže devojka kojoj su opekotine prekrile 75 odsto kože od nogu do vrata i kojoj ni najstručniji američki lekari nisu uspeli da pomognu ni posle četiri meseca bolničkog lečenja.
U tom trenutku niko nije mogao ni da pretpostavi da će spas za Kiti Svon stići iz Jugoslavije, pokretanjem jedne akcije koju je organizovala “Radio TV revija”. Ispostaviće se da je humanost jednog čoveka, koji se sažalio nad tragedijom mlade i atraktivne glumice iz Danske, obezbedila njeno lečenje i vratila je normalnom životu kao pre nesreće.
Kako je došlo do požara?
Za vreme snimanja jedne scene mučenja iznenada je izbio požar. U tom trenutku, Kiti je bila odevena samo u bikini od kanapa i užetom vezana za drvo, dok je njen partner Stiv Houk, koji je glumio Tarzana, ležao na zemlji takođe vezan. O tim trenucima užasa, Kiti je kasnije govorila ovako:
“Bila sam Jovanka Orleanka na lomači. Sve je bilo kao u najstrašnijim snovima. Po scenariju, u jednom trenutku oko nas je trebalo da se razbukti požar i da preplašene zmije počnu da nas napadaju s drveća. U našoj ekipi nije bilo stručnjaka za specijalne efekte pa je neko “pametan” došao na ideju da okolnu tropsku vegetaciju polije benzinom i zapali je. Na temperaturi preko 35 stepeni plameni jezici su ubrzo dostigli visinu oko tri metra. Počeli su da se penju uz moje telo i drvo za koje sam bila zavezana. Stigla sam da vidim Stiva kako kida konopac i iskače iz vatrenog obruča. Prvo što sam posle toga ugledala bilo je lice bolničarke u bolnici u kojoj sam ležala uvijena u gazu kao egipatska mumija.”
Melem kao spas
Poznati travar iz tadašnjeg Ivangrada Jovan Šaljić pročitao je tekst u domaćem časopisu i videvši da nesrećnoj lepotici savremeni medikamenti ne pomažu, predložio da “Radio TV revija” obezbedi njen dolazak u Jugoslaviju, tačnije kod njega u kuću, garantujući da će je izlečiti.
Redakciji lista se ideja dopala, pa je njihov poziv Kiti Svon prihvatila kao davljenik koji se hvata za slamku. U Beograd je stigla avionom 2. jula 1971. godine, obučena u lake svilene pantalone i svilenu bluzu, jer samo taj prirodni materijal nije iritirao njenu opečenu kožu. Na glavi je nosila šupljikavi šešir, a mogla je da pruži samo kažiprst desne ruke kao znak pozdrava. Nadlanice su joj bile pokrivene debelim tamnocrvenim ožiljcima, preko kojih se nalazila samo tanka, mestimično nagužvana pokožica.
Uz izvinjenje, prisutnima se na aerodromu obratila sledećim rečima:
“Molim vas, za mene je i najmanji dodir bolan. Još sam preosetljiva kao da su mi rane otvorene”.
Jedva je hodala i bila u zaista teškom stanju. Svi su se pitali da li posle svega što je prošla od medicinskih tretmana u inostranstvu i dalje ima bilo kakve nade za nju. Međutim, desilo se pravo čudo!
Posle samo mesec dana provedenih u kući travara Šaljića, Kiti Svon je trčala, svirala gitaru, vozila bicikl… Vratio joj se osmeh. U kuću Šaljića iz čitave Jugoslavije stizala su pisma podrške i čudesnom travaru i lepoj Kiti. Svi su je hrabrili i interesovali se kako napreduje lečenje. Ubrzo se dogodilo ono u šta je glumica najmanje verovala – mogla je da ode u Rim, grad u kom je živela, kako bi nastavila sa normalnim životom, razume se uz stalno mazanje Šaljićevim melemom. Teško se mogla opisati njena zahvalnost, radost i sreća što je iz teške nesreće izašla kao pobednica.
“Pesma o Kiti Svon”
Kiti je za vreme boravka u Jugoslaviji mnogo zavolela naš narod, pa je bila rado viđena gošća na brojnim javnim mestima. Posebno joj se dopadala kafanska atmosfera Beograda i Novog Sada, gde je imala priliku da uživa u zvucima tamburaških struna vrhunskih majstora, kao što je to bio Janika Balaž. Njena popularnost na ovim prostorima kulminirala je objavljivanjem dve pesme krajem 1971. godine na singl ploči koju je izdao zagrebački “Jugoton”. Jednu pesmu je napisao, otpevao i njoj posvetio Toma Zdravković (“Pesma o Kiti Svon”), dok je drugu otpevala ona i to na našem jeziku, naravno ne tako savršenog izgovora. U pitanju je poznata starogradska pesma “Ima dana”.
Gluma, nikad više!
Nepokretna i gotovo bez ikakve nade, Kiti Svon je u Ivangrad stigla u julu, a samo dva meseca kasnije u Rim je otputovala živahna, vesela i puna vere u novi život. Čudo koje joj se desilo u kući crnogorskog travara značilo je da su se naslage keloida, protiv kojih je tadašnja medicina bila nemoćna, osetno tanjile i nestajale, a na tim mestima se polako primećivala regenerisana nova koža.
Kiti Svon u zagrljaju svojih spasilaca Jovana i Dragice
Njenom brzom oporavku doprinela je i nesebična ljubav kojom je bila okružena u domu Šaljića. Za Jovu i njegovu suprugu Dragicu, ova mlada devojka nije bila samo pacijent kom treba pomoći, već mnogo više – gledali su na nju kao na člana svoje porodice.
Posle nesreće, Kiti se vratila uobičajenom životu i u braku sa rimskim trgovcem Robertom Kazalijem posle dve godine rodila prvog sina, kome je u znak zahvalnosti porodici nadenula ime Marko, po jednom od Šaljićevih sinova. Dve godine posle prvog dobili su još jednog sina. Srećna porodica počela je da živi u kući u Rimu koju su sagradili posle Markovog rođenja. Nesreća na snimanju je bila znak da posle dvadesetak filmova Kiti sasvim napusti karijeru glumice, završivši u međuvremenu školu za dekoratere, pa se tako potpuno posvetila uređivanju enterijera.
Za tekst korišćen materijal iz lista “Radio TV revija” br. 215 i 1000
U isto vreme sam bio na lecenje kod Saljica imao sam 3 godine.Secam se zene u belom sa sesirom.
Moji roditelji su me dovodili svake godine kod doktora pre odlaska na more, doktor bi spremio oko 5 l melema, ne znam tacno, da imamo za godinu dana, moje ruke su bile opecene 2. i 3. stepen nisam imala ni dve pune godine 1970 , hvala puno, i dan danas imam melem u frizideru za ne daj boze
Mnogo je bolje bilo da ste objavili priču ,,Tarzan i Džejn u Beranama“ objavljenu u knjizi ,,Beranske priče“.
Zahvalila im je tako sto je Jovanu kupila kozni kajis, a dragici kozni novcanik. To je svaki vid njenih zahvalnosti prema njima. Komsija sam bio sa Saljicima i Jovan je moju babu spasio nakon porodjaja. Imao sam 10 godina kad ju je cijelu noc mazao melemima i govorio: “ skuvaces ti nama sjutra kafu“ sto se i obistinilo. Jovanova zena je bila jedna jako prijatna zena koja je takodje moju majku mazala melemima jer je imala previse mlijeka. Dan danas sam prijatelj sa njegovim sinom, unukama i praunucima… Nedavno je njegova unuka mojoj kumi spasila lice nakon teskih opekotina