SOZERCANJE BOGA
Po učenju Pravoslavne crkve, da bi neko stekao duhovni vid, to ne pretpostavlja da mora da ima dar nadprirodnih viđenja ili javljanja svetaca i anđela.
U Svetom pismu često se govori o slepima i o slepilu. Tako se u Evanđelju priča o iscelenju slepog čoveka (Luka 18, 35-43) i sleporođenog (Jovan 9, 1-41)… Evangelista Luka saopštava da je Gospod mnogima slepima darovao vid (Luka 7, 21). Ali postoji i duhovno slepilo, koje je Gospod često osuđivao.
Tako je On fariseje nazvao slepim vođama, jer oni sami nisu poznali istinu, a i drugima su smetali da je poznaju. (Mt 15, 14). Sveti apostol Petar, prizivajući vernike da budu revnosni u vrlinama koje čoveka uzvode na nebo, preporučuje: “Jer kad je ovo (bratoljublje) u vama i umnožava se, neće vas ostaviti… bez ploda u poznanju Gospoda našeg Isusa Hrista. A ko nema ovoga, slep je…” (2. Petr. 1, 8-9).
Čovek kao stvorenje Božije sastavljen je iz tela i duha, pa prema tome, ima i telesni i duhovni vid. Bez telesnog vida ne vidimo sunčevu svetlost, lepotu ovoga sveta, ni svoje prijatelje, ni same sebe. Ali još je gore kada naše duhovne oči nemaju vida da bi mogle da sozercavaju Boga i tajne duhovnog sveta. Taj duhovni vid je dar Božiji i ko ga nema slep je dušom svojom.
Od takvog slepila pate oni hrišćani koji, mada znaju iz Svetog pisma da će za svoju pravednost dobiti život večni, oni se ipak celom dušom odaju grehu i zaboravljaju na pokajanje i očišćenje svoje duše u najsvetijoj tajni Pričešća. Takvi duhovni slepci tvrde da veruju u Hrista, ali delima svojim oni se Njega odriču.
Sveti apostol Jovan Bogoslov jasno piše: “Bog je svetlost i tame u Njemu nema nikakve. Ako kažemo da imamo zajednicu sa Njim, a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istinu. Ako li u svetlosti hodimo, kao što je On sam u svetlosti, imamo zajednicu jedni sa drugima i krv Isusa Hrista, Sina Njegova, očišćava nas od svakoga greha” (1 Jov. 1, 5-7).
Šta treba da radimo? Kako duhovno da i mi progledamo? Po učenju Pravoslavne crkve, da bi neko stekao duhovni vid, to ne pretpostavlja da mora da ima dar nadprirodnih viđenja ili javljanja svetaca i anđela. Ko god priželjkuje to, smatrajući da se u tom sastoji duhovni vid, taj se nalazi na opasnom putu duhovne prelesti i zablude. Treba uvek pamtiti da neprijatelj roda ljudskog može često da uzme na sebe oblik svetlog angela da bi zaveo naivnog čoveka u greh uobraženosti i gordosti.
Ne možemo se dovoljno načuditi što neki ne primećuju svoje duhovno slepilo. A da bi se čovek od njega izbavio mora steći saznanje da se nalazimo u tami paloga sveta i da treba svom dušom da mrzimo greh. Čitanje i slušanje Reči Božije pomoći će da oteramo tamu, da ozarimo duhovne oči i da pobedimo greh samoljublja i sve poroke naše duše, tako da ispunjeni blagodaću možemo da izvršavamo zapovesti Hristove.
Istinski duhovni vid, po učenju Svetih otaca, sastoji se u viđenju svojih grehova, u poznanju Hrista Spasitelja. Kada saznamo svoju nemoć i svoje duhovno siromaštvo, onda smo tek slobodni da prizovemo u pomoć Gospoda našeg Isusa Hrista.
Ako želimo da se očistimo od greha, onda moramo ići za Hristom, koji je Svetlost svetu. Zato je Gospod i pozvao nas: “Ko ide za mnom neće hodati po tami, nego će imati svetlost života” (Jn 8, 12). A da bismo mogli ići za njim, moramo se od Njega naučiti Njegovoj krotosti i smernosti, “jer je On krotak i smiren srcem” (Mt 11, 29). Moramo bez roptanja nositi krst svih iskušenja u životu, omrznuti tamu greha i kloneći se od nje.
Da bismo primili u sebe svetlost Hristovu, treba da u svemu budemo slični Gospodu. Zato nam sveti apostol Pavle savetuje: “Mir imajte i svetinju sa svima, bez ovoga niko neće videti Gospoda” (Jevr. 12, 14).
Mnogi će, možda, kazati: Zar je to moguće i u naše vreme? Mi treba da verujemo da samo Hristos, kao Bogočovek, ima moć da nam otvori duhovne oči. Treba i mi da zavapimo iz dubine duše, kao onaj jerihonski slepac: “Isuse, Sine Davidov, pomiluj me” (Luka 18, 38). Milosrdni Bog, kao lekar duša i tela naših, čuće naš vapaj i prosvetliće našu dušu svetlom poznanja i udostojiće nas da vidimo Njega i Svetlost nezalaznu u Njegovom nevečernjem Carstvu.