PENDŽER KOJI GLEDA NA TRI STRANE
Kibic fenster je prozor širokog vidika i retko da ga još pokoja starinska kuća u Banatu nema. Nekada su kraj kibic pendžera stajale mlađe udavače, mlade razvedene žene, starije devojke, pa i usedelice. Dešavalo se da su kroz njega devojke bile viđene po prvi put od svojih izabranika, što znači da je kibic fenster bio i “prozor ljubavi”.
Druga polovina 18. veka, a naročito čitav 19. vek se u Banatu mogu nazvati “gazdaškim vremenom”. To je značilo da se po izgledu kuće u tom kraju moglo nagovestiti kakvog je imovnog stanja njen gazda, jer je to bio jedan od načina kako se on “prezentirao”.
Posmatrajući i danas po banatskoj ravnici te starinske, tzv. švapske kuće, primećuje se njihov izražajni jedinstveni stil gradnje. Sve one gotovo da su u jednoj ravni, ušorene u dugačke sokake sa širokim prilazima po boku. Takođe, visine njihovih krovova su maltene u centimetar jednake – rađene su kao prizemne kuće, vrlo slične jedna drugoj, sa obaveznim pendžerima smeštenim na spoljnjem zidu do trotoara.
Gledajući sve te starinske kuće, lako se zapaža da su majstori stolari (u ono vreme nazivali su se tišlerima) na različite načine izrađivali “kućne oči”. Na svakoj kući su bile drugačije, a skoro na svakoj stajao je i po jedan ispupčeni pendžer, kao da je otečen ili se isturio važan, zbog devojačkih glava ili cveća što će u njemu da stoji. E taj je poseban – kibic fenster ga i danas po Banatu zovu!
Dešavanja po sokaku
U prošlosti, trodelni ili četvorodelni kibic fenster zvali su i vinterkastu, što bi se prevelo kao “zimska kutija”, jer je u njemu stajalo cveće tokom zime. Tu se glavno krilo nije otvaralo, a držalo se radi toplote sobe, radi sunca, da ga obasja, a i radi same lepote. Zatim, zvao se i vinterfenster, “zimski prozor”, za starije dame da sa njega gledajući sokak lakše provode dugu zimu. A i tačno je tako, u letnje dane ovaj se prozor posve manje koristio. Nazivali su ga još i gukfenster, u smislu “prozor za gvirenje”, zbog svog nimalo stidljivog izgeda.
I tako se to među Banaćanima uvrežilo kroz vreme, jer su mnoge zanate počeli baš Nemci da zasnivaju u Vojnoj granici, koje je na tom mestu carica Marija Terezija naseljavala polovinom 18. veka. Posle su Srbi i drugi narodi, koji su učili te zanate, njihove nazive primili od Nemaca zanatlija. Tako je ovaj pendžer do danas ostao u narodskom govoru poznat kao “kibic fenster” ili “kibic prozor”.
Kibic fenster je pravljen da bi se u jednom pogledu brzo saznalo šta se na sokaku dešava direktno u komšijskom pravcu preko puta, a desno i levo da se okom „presliša“ cela ulica da li je ko zamakao već do na kraj i pri skretanju je u drugi sokak.
„Majstorski obraz“
Kroz istoriju kibic fenstera, primetno je da je svaki bio pravljen po modi tog vremena i želji vlasnika, pa ih zbog toga ima raznih. Od običnog malog, kao lenjog, tromog i nespretnog, pa do otmenog prozora projektanta iz perioda secesije.
Među starim tišlerima vladalo je uverenje da u prozoru leži najviša pamet, mudrost i tajna stolarskog zanata. Govorili su da postoje “prozori svirači vetrova”, jer kroz njih vetrovi stružu i sviraju, pa “drndavi prozori tamburaški” gde najveće staklo bruji kao begeš, zatim prozori “stolarska sramota” jer pokisnu pre kiše, pa prozori “vodonoše” koji dovuku svu vodu čim primete oblak, onda prozori “rešeto” što propuste sav sneg i prozori što se suludo razbijaju na prvi vetar i malu promaju, zbog čega su ih zvali “samoubice”.
Tako su govorili ondašnji majstori za kućne prozore, pa čim pogled na njih bace, odmah su mogli da konstatuju da li ga je fušer sklepao ili prava majstorska ruka pravila, koja uvažava zakone i iskustva tišlerskog zanata, da mu pendžer čuva “majstorski obraz” kroz vreme i vekove.
Za kućne prozore vrlo je važna bila i klima, pa se od starine znalo da se prozori u Banatu ne prave kao u Hamburgu, jer drugi vetrovi duvaju i drugačije kiše padaju ovde i tamo.
Za udvaranje i dodire
Kome je kibic fenster bio namenjen? Za muške ukućane ti prozori se nikada nisu pravili. Tu “muška glava” nikada nije imala šta da traži i gotovo da je bilo sramota da kroz ovakav prozor muškarac gleda na sokak i kibicuje ko sokakom prolazi i kako taj izgleda. Muško nije imalo kada da se time zamajava od silnog posla, a zna se već da je sokakom uvek prolazio onaj ko mora.
Ni bake mu nisu odolele
Nisu se kibic prozori pravili ni za decu, jer nije bilo primereno deci da u njemu sede i izlažu se svetu kao nekakvo lepo cveće, a mogla su i nemirna da ispadnu kroz staklo na sokak. Na deci je bilo da uče školu dok su đaci i bila im je primerena široka avlija za igranje.
Dakle, ovaj se prozor uglavnom pravio za devojke. Čak ne ni za šiparice, već je moralo da se pričeka kako bi devojka napunila 17 godina da može svetu na tom prozoru da se prikaže kao mlađa udavača. Tek tada je mogla tu da stane, da momke sokakom kibicuje ili momak u prolazu da je zapazi, da joj pogledom i migom nešto kaže ili šapne i da se pred kibic fensterom nakratko zaustavi za malo udvaranje ili dodir prstiju, ako je prozor visok, a momak niži. To samo pod uslovom ako su se već zavoleli. A može i bombone, čokoladu ili miris da joj doda kroz desno ili levo krioce.
Ovo su prozori širokog vidika, pa su osim devojaka (frajlica), kraj njega često stajale i mlade razvedene žene, starije devojke i usedelice, tako da se mnogo različitih ženskih sudbina kroz ova okna raspredalo generacijama. Na njima su ponekad bivale i devojke viđene po prvi put od svojih izabranika, što znači da je kibic fenster bio i „prozor ljubavi“.
Sve žene u kući uzurpirale su pravo da stanu uz ovaj pendžer. Mlade žene kada pozavršavaju kućevne poslove stajale su tu da predahnu, doterane tek malo u licu nekim blagim puderom i dnevnom kremom.
Pa i bake su tu ponekad stajale, jer lakše se stari kad se druguje sa šorom i sokakom, pošto su tuda prolazili svatovi, litije i pogrebi, a takođe i komšije koje se jave i pozdrave, ili komšinice koje samo dođu do kibic prozora pa traže ponešto na zajam što može da se kroz njega pruži.
Tako je to nekada bilo… Od tog doba ostaše i dalje na pojedinim kućama širom Banata kibic fensteri, da motre na dane prošle i buduće, svedočeći o prolaznosti današnjice.