KRUPNA PLJAČKA „NA SITNO“
Iako je odavno izbačena iz upotrebe, para kao stoti deo dinara i dalje postoji u cenama proizvoda. „Cene na paru“ su marketinški trik, jer proizvodi samo izgledaju jeftinije zbog nezaokruživanja na ceo dinar. Pravo je pitanje gde nestaje taj ne tako mali kusur koji se potrošačima ne vraća?
„Srbija je jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apeonima koje nema“, kaže predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović.
Stručnjaci kažu da je u pitanju pre svega marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto „na akciji“ ili jeftinije, na primer 99,99 dinara, što je fiktivno, ipak, manje od 100 dinara, na kojoj građani gube, a trgovci dobijaju.
Niko, naime, više i ne računa da će dobiti tako mali kusur, a te pare ipak volšebno negde „nestaju“.
Papović ukazuje da je Narodna banka Srbije odavno dala uputstvo da se iznosi zaokružuju: ako je preko 50 para – cena ide na celi dinar, ako je ispod 50 para – ide na nula dinara.
„Konkretno, 99,9 može samo da bude 100 dinara, a 99,1 može samo da bude 99 dinara“, objasnio je Papović.
Papović ističe da je, ipak, besmisleno iskazivati cene u apeonima kojih nema odnosno koji potrošačima ne mogu da se vrate.
„Kako se to na kraju meseca i godine ispoljava kod trgovaca, pitanje je za finansijsku policiju i tržišnu inspekciju. Ali, postavlja se pitanje ko i zašto to ne kontroliše, zašto se to ne ukida. U pitanju je samo marketinški potez“, dodaje Papović.
Prema njegovim rečima, na primer, cena od 74,9 dinara ili 39,9 dinara navodi da je reč o popustu, kojeg u stvari nema.
Na pitanje kako komentariše to što mnogi prodavci ne poštuju pravilo NBS Papović kaže da je uzrok „previše javašluka“ i da svakako odgovornost za to snosi, zbog nedovoljnih kontrola, finansijska policija i tržišna inspekcija, koja to moraju da sankcinišu.
Objasnio je da nema prekršajnih naloga u tom slučaju i da bi oštećeni građani mogli, na primer, da idu na sud, ali da su nam sudovi ionako pretrpani, tako da građani mogu samo da insistiraju na „pravilu zaokruživanja“, odnosno da traže taj jedan dinar ukoliko cenu prodavac zaokruži na višu, umesto na nižu cifru.
Prodavačica je u jednoj beogradskoj radnji objasnila da koriste „pare“ samo kod robe koja je na merenje i kada su u pitanju akcije, na primer 30 odsto popusta, pa moraju tačno da navedu cenu robe koja je na sniženju, ali da se u svim drugim situacijama „striktno“ pridržavaju pravila o zaokruživanju cene.
Istini za volju, u pojedinim prodavnicama nema cena izraženih u „parama“.
Kratko kažu – „imamo samo okrugle cene“.
A kako stoje stvari u gotovinskom platnom prometu?
„Prilikom zaokruživanja krajnjih iznosa u gotovinskom platnom prometu postiže se neutralni efekat, to jest krajnji iznosi cena koji se zaokružuju na nula dinara ili na jedan dinar se međusobno potiru“, rekli su u NBS.
Objašnjavaju da odluka o povlačenju iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para, posmatrano isključivo sa ekonomske i praktične strane, ima puni smisao, jer bi troškovi izrade navedenih apoena kovanog novca višestruko premašivala njihovu nominalnu vrednost.
„Povlačenjem iz opticaja kovanog novca apoena od 1, 5, 10 i 50 para i donošenjem navedenih odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u gotovinskom platnom prometu u navedenom rasponu NBS je definisala zakonski okvir za gotovinski platni promet, dok se u bezgotovinskom platnom prometu cene i dalje mogu iskazivati i plaćati u parama“, kažu u NBS.
Takođe, NBS navodi da nije nadležna za donošenje odluka o zaokruživanju krajnjih obračuna u bezgotovinskom platnom prometu.
U Ministarstvu trgovine je rečeno da oni nisu nadležni za pitanje zašto „pare“ i dalje postoje u cenama, dok su u Ministarstvu finansija rekli da je to u nadležnosti NBS.
Izvor: Tanjug