PREDSKAZANJE GRČKE PODVIŽNICE
Iza starice Lambrini Vetsijo-Drive iz grčkog grada Arta, koja je preminula 17. oktobra 2002. godine, ostala su zabeležena predskazanja o mnogim ljudima, kako Grcima tako i strancima koji zaboravivši na Boga počeše (verski) tumarati ćorsokacima, lutati slepim ulicama i raznim teorijama, kroz ateizam, bezbožnost, sektašenje, telesna zadovoljsta i materijalizam!
Ne usuđuju da se poklone (da se sagnu, priklone glavu) kako bi pili živu vodu večnosti koja kristalno čista žubori i daje im se za badava, vodu pobožnosti, blagoslovljenog Pravoslavlja. Zaboravili čak i da se osene Časnim Krstom, tj. da se prekrste i kažu „hvala Bogu“ i Bogorodici, posete nedeljom Crkvu, zapale kandilo i pročitaju verenje molitve pred spavanje…
„Ješćete suvog hleba u svojoj kući dok će vam komšija zavideti, zato što on ne može sebi priuštiti to zadovoljstvo (jednostavno ga neće imati)“.
Podvižnica Lambrini iz Arta, osim što je predvidela veliku cunami katastrofu na Filipinima, neverovatnu tragičnu saobraćajnu nesreću u Dolini Tempe koja je šokirala čitavu Grčku u kojoj je 2003. godine poginuo 21 učenik, prorekla je još puno toga. Takođe, Bogom obdarena i prosvetljena blagodaću Božjom, proriče da se Grčka ekonomski sa evrom neće usrećiti, mesto toga biće „razrezan“ veliki porez na imovinu, sa čime se nad stanovništvom nadvija siromaštvo i glad, a što opet dovodi do prisilnog povratka ljudi u sela, uz istovremeno nametanja kartice – identiteta, izbori i anarhija, (ino)strani vladar kog će nam dovesti sa strane (možda u vidu tri kreditora) i konačno povratak kralja u Grčku kao što je predskazao starac Pajsije Svetogorac (što bi, s obzirom na sve ono što se izdešavalo u našoj državi predstavljalo ipak neku pozitivnost)! Međutim, Bog vodi brigu o vernim pravoslavnim hrišćanima!
Grčka otšelnica i molitvenica takođe je naglasila spasonosnost dečje molitve, govoreći da je spasenje za decu samo 10 minuta molitve dnevno!
„Grčka će krahirati pa će nastupiti: porezi, siromaštvo i povratak u sela“.
„Cena po radnom satu u Grčkoj, pašće! Novac će biti obezvređen i biće srećni oni koji budu imali zlato (kao sredstvo razmene) i komad zemlje“.
Tako je starica-monahinja (inače nju je zamonašio otac Mitrofan) 1990. godine kazala za moju kuću ovako:
„Zbog čega dete moje voliš tako veliku kuću? Doći će vreme kada će je oporezovati čak i vaše korake i sve vas koliko u njoj živite“! (Sada u Grčkoj već postoje pretpostavke egzistencijalnog minimuma – ENFIA tj. drakonski porez pravnih i fizički lica na nekretnine i to po kvadratnom metru ili kako bi starica rekla – po koracima).
„Srećni su oni koji će ostati u kolibama (malim kućercima). Biće mnogo automobila, ali sve će vreme provoditi u dvorištima i garažama! Onaj ko bude imao posla, radiće čitavog dana, od čega će plata od pola radnog dana odlaziti za benzin, a ostatak da nahrani svoju decu i sebe, ako jede… Poželećeš se nastaniti u seniku u kome tvoj otac skladišti seno za stoku“!
Bila sam iznenađena ovim pa joj rekoh, „bako, ali tamo ima miševa“! Na to će baka:
„Ljudi iz Atine i drugih mesta odlaziće i naseljavaće se na ostrvima, tamo će biti mira“!
„Kada će to biti, bako“?
„Tada više neću biti živa“!
U vezi elektronskih ID kartica građana takođe je 1990. godine ispričala:
„Primoraće vas da primite identifikacione kartice pa ćete sa njima na taj način sklopiti neku vrstu ‘trgovinskog sporazuma’. Ne uzimajte ih, to je Antihrist. Svako ko takvu karticu dobije, ono što treba da uradi jeste, odmah da je izgrebe“.
Dodala je i to, svet da primi kartice biće primoran na nekoliko načina. To, kako je rekla, neće doći u Volos (danas je Volos jedan od najjačih industrijskih centara Grčke. Volos ima veoma dobro razvijenu tešku industriju: čeličane i jednu od najvećih cementara na svetu).
„Stvari će se promeniti, ništa neće biti kao sada. Nastupiće ekstremno siromaštvo! Reći će vam: vi ste dugoročno nezaposleni, imate pravo na finansijsku pomoć, ali morate imati identifikacionu (ID) karticu, time će prevariti mnoge… Zamislite oca troje dece koji imaju hrane za samo tri dana. ‘Odmah ću pokupiti tu karticu’, reći će taj otac, ‘kako bih kupio špagete, nešto pasulja…’ (ne govorimo o običnim bankarskim i kreditnim karticama, već o ličnim kartama)“.
„Propast će doći sa evrom, a onda ekstremno siromaštvo“.
Posećujem staricu u njenoj kući 7. septembra 2002. godine. Bilo je tačno 11 sati.
„Dođi, znaš da sam te očekivala, jer ću za nekoliko dana napustiti život“!
Počela me je nešto savetovati, ali je presekoh pitanjem da mi objasni neke stvari koje mi je ranije spomenula, mislim na prelazni period sa drahme na evro, pa je naš dijalog otprilike tekao ovako:
PITANjE: Moram, bako, izraziti neslaganje sa vama. Vi ste jednom rekli da će Grčka u finansijskom smislu krahirati, a novac će biti obezvređen za sat vremena! Međutim, mi smo pre nekoliko dana dobili evro kao jedinstvenu valutu u Evropskoj uniji, a mi smo upravo u Evropskoj uniji. Evro je jaka valuta kao dolar!
ODGOVOR: Ovaj je novčić ljudski fabrikat koji nije Bogom blagosloven. Ova je valuta stvorena sa svrhom kako bi služila nekim tamnim namerama! Videćeš za nekoliko godina kasnije. Prvih pet godina biće dobro za ljude (i svet), a onda počinje stagnacija. Pred vama biće svega, imaćete sve u izobilju, ali neće ga moći imati (kupiti)… Staru vašu odeću ne bacajte, ostavite je negde i sačuvajte… jer uskoro ljudi neće moći da kupuju novu odeću… Nastupa veliko siromaštvo… bićete prinuđeni nositi svoju staru odeću i govorićete: „kakva mi je to bila prelepa garderoba“ i tu nećete moći učiniti ništa.
PITANjE: Bako, kažete da nailazi siromaštvo! O kakvom je siromaštvu reč?
ODGOVOR: U svojoj ćeš kući jesti suvog hleba, a tvoj će sused biti ljubomoran na tebe jer on nema!
PITANjE: Dakle, to će biti kao u okupaciji?
ODGOVOR: Još gore! Ukinuće privatni sektor i ljudi će izgubiti posao, opstaće samo državni službenici koji će raditi za malu fiksnu platu. Zamisli dete rođeno i odraslo u Atini koje za doručak, ručak i večeru mora obavezno doći u selo kako bi pojelo parče proje i pržena jaja i to mu može biti hrana za čitav dan.
Bićete u svojoj bašti i gledati kako neko razvaljuje na njoj ogradu i ulazi, a vi nećete biti u stanju da ga zaustavite, jer će reći: „Prijatelju izvini, ali ja i moja deca smo gladni. Za takve situacije u periodu društvenih previranja govorimo da su pokazatelj turbulentnih vremena!“
Biće sve manje porođaja, odnosno, iz godine u godinu rađaće se sve manje beba: videćete parove kako žive zajedno nekoliko godina, ali (zvanični) brak neće sklapati, ne zato što ne žele, nego što ćete (tada) živeti u neizvesnosti od svakog novog dana, kada već sutra možete izgubiti posao pa dok ne nađete novi proćiće dosta vremena, a to dete mora od nečeg živeti. A ako se u međuvremenu (ipak) desi da dobiju dete pa (zbog tog) moraju sklopiti brak, to neće biti pravi brak već samo na običnom papiru (fiktivni).
PITANjE: Mislite, bako, na građanski brak?
ODGOVOR: Rekla sam običan papir. (Danas imamo sporazum o zajedničkom saživotu partnera). Biće u svetu jauk i plač, videćete kako kuće gore iznutra, dok se spolja to ne primećuje. Videćete porodice omiljene u društvu, dok se kući glože kao psi! Ove stvari Gospod mi je rekao.
PITANjE: A koliko često vas Gospod posećuje bako?
ODGOVOR: U zavisnosti, ponekad češće, a nekad ređe. Otprilike jednom nedeljno prilikom molitve!
PITANjE: Bako, kada pričate sa Gospodom, kojim jezikom govorite?
ODGOVOR: Jezikom Jevanđelja (tj. jezikom kojim je napisano Evanđelje).
…Imaćemo izbore, ali nećemo imati vladu. Doći će vreme kada će sa strane dovesti čoveka koji će kontrolisati našeg. Oni će nam dovesti i kralja.
Iskoristih priliku pa zapitah baku:
PITANjE: Naš Ustav ne dozvoljava kralja…
ODGOVOR: A ko je taj koji će sprovoditi Ustav? Gospod je (privremeno) okrenuo lice od nas Grka.
***
Autor: Slaviša Lekić
Izvor: Vaseljenska.com