SLUŽBA ZA ŽIVE I MRTVE
Veliki pravoslavni podvižnik, rumunski starac Kleopa govorio je o tome šta je uloga 40 Svetih Liturgija i o značenju svakog trenutka tog uzvišenog čina. Ovako je on pričao o moći tih momenata.
Trebalo bi znati da je od svih službi koje se tvore u Crkvi najkorisnija i najmoćnija Sveta Liturgija. Sveta Liturgija je Žrtva za spasenje celog sveta. Sada ću vam kazivati o značaju 40 Svetih Liturgija.
Svakog dana na Svetom Prestolu gde se vrši Liturgija žrtvuje se Spasitelj naš Isus Hristos. Kao što kaže sveštenoslužitelj: „Žrtvuje se Spasitelj sveta, koji uzima grehe sveta“. Kap krvi Isusa Hrista očišćuje sve grehe sveta.
Zbog toga prve službe koje se prinose i za žive i za mrtve jesu Svete Liturgije. Na drugom mestu dolaze pomeni za mrtve, psaltir, akatisti, dela milosrđa (za pokojnike, npr.), zadužbinarstvo.
Ali Liturgije se ne mogu služiti za svakoga. Psovače svetinja ne možeš stavljati za pomen na Svetoj Liturgiji. Greh je. Ljude što žive nevenčano ne možeš stavljati za pomen na Svetoj Liturgiji, jer je to veliki greh. One što su prešli u sektaše ne možeš stavljati za pomen na Svetoj Liturgiji, jer su se odrekli Krštenja i Crkve. One što su odbili Svete Tajne na samrti ne možeš stavljati za pomen na Svetoj Liturgiji. One što su umrli nevenčani, što se nisu venčali ni na samrti, takođe ne možeš stavljati za pomen. I one što su bili u braku sa bliskim srodnicima, počev od petog stepena naniže. Ti se mogu stavljati za pomen na službama, na Psaltiru, ali na Liturgiji ni u kom slučaju.
Zatim, vi vidite da mi vadimo čestice svakoga jutra na Svetoj Proskomidiji za mnoge hiljade koje pomenemo. Izjutra kod nas u oltaru pri pominjanju bude po 15-20 otaca. Oni odlaze kod sveštenika koji vrši Svetu Proskomidiju i kazuju: „Oče, blagoslovi da pomenem žive i mrtve“. A sveštenik vadi dve čestice svetim kopljem govoreći ovako: „Primi, Gospode, žrtvu ovu za milost, život, mir, zdravlje, opraštanje grehova raba Božijeg arhimandrita tog i tog i svih koje će on pomenuti, živih i mrtvih“. Onda sveštenoslužitelj stavlja po česticu kod živih i kod mrtvih na Svetom Diskosu za svakog sveštenika i monaha koji pominje.
Čestica stavljena u Putir jeste kao sunčev zrak; možeš da pomeneš milion duša. Ali te čestice predstavljaju dušu pomenutu na Svetoj Liturgiji. Veliku grešku čine sveštenici koji daju česticu ljudima da nose kući. Veliki greh čine. Nije dopušteno. Dođi da mi pokažeš gde piše da daješ da se nosi čestica kući. Ako daš česticu čoveku da nosi kući, lišio si ga Liturgije tog dana; nema više udela. Čestice se vade na Svetoj Proskomidiji: iz četvrte prosfore za žive i iz pete prosfore za mrtve i iznenada umrle. One ostaju na Svetom Diskosu, jer su izjutra samo blagoslovene, nisu još osvećene.
A na Svetoj Epiklezi, na prizivanju Svetog Duha, kada sveštenik podiže ruke uvis i čini tri metanije do zemlje i priziva Svetog Duha govoreći: „Gospode, koji si u treći čas Apostolima svojim poslao Presvetoga Duha svog. Njega, Blagi, ne oduzmi od nas, no obnovi nas, koji ti se molimo“; zatim čini poklon sa čelom do zemlje i opet podiže ruke i priziva Presvetog Duha triput. I kada završi ovo prizivanje Svetog Duha, on pokazuje na božanski Agnec i na Sveti Putir i kazuje: „I učini, Gospode, ovaj Hljeb časnim i prečistim Telom Hrista Tvoga. Amin. A što je u ovom Svetom Putiru – skupocjenom krvlju Hrista Tvoga. Amin.“
I blagosiljajući ih veli: „Pretvorivši ih Duhom Tvojim Svetim. Amin. Amin. Amin“. Zatim sveštenik kleči i moli se zajedno sa celim narodom za celi svet.
To je srce Svete Liturgije, jer sada silazi Sveti Duh na Svete Darove, koji se pretvaraju u Telo i Krv Spasitelja našeg Isusa Hrista. A čestice što se vade za žive i mrtve ne pretvaraju se u Telo i Krv Gospoda, nego se stavljaju na kraju u Sveti Putir, i osvećuju se kada dođu u dodir sa Prečistim Tajnama. Tada sveštenik kazuje: „Omij, Gospode, Svetom Krvlju Tvojom, grehe svih ovde pomenutih molitvama svetih tvojih. Amin“.
A ako vam sveštenik daje česticu, neosvećenu, izjutra, ne uzimajte je. Hiljadu je puta bolje da uzmeš naforu, jer nafora je osvećena u okviru Svete Liturgije, a čestice neosvećene ne daju se za nošenje kući. Bože sačuvaj!
Eto zašto treba da dolazite što redovnije u crkvu. Ali vas molim, kada dajete pomene na Svetoj Liturgiji, ako znate da neki žive nevenčano, ako su se uzeli bliski srodnici, ako je kogod, Bože sačuvaj, sektaš, ako huli na Boga ili psuje, ne stavljajte ga za pomen, jer mu činite veliko zlo. Mi hoćemo da ga sjedinimo sa Isusom Hristom a on Ga psuje? Čiji glas sluša Bog? Razmislite!
Kada se prenete iz sna, jutrom, prvo i prvo obavite svetu molitvu, to jest, načini tri poklona i reci triput: „Slava Tebi, Bože naš, Slava Tebi!“ Umij lice vodom da rasteraš san i otidi pred svete ikone. Zatim se triput oseni pravilnim Svetim Krstom, sastavljajući tri prsta koji simvolizuju Svetu Trojicu – Oca, Sina i Svetog Duha – a druga dva predstavljaju Božanstvo i čovečanstvo Hristovo, to jest dve prirode. I stavi najpre ruku na čelo: „U ime Oca“; na trbuh „Sina“; na desno rame: „Svetoga Duha“ i na levo rame: „Amin“.
To je dogmatski Krst po kanonskoj uredbi Crkve i po 92. kanonu Svetog Vasilija Velikog. Ne osenjujte se krivim krstom ili u žurbi, jer će se đavo na to samo zlurado cerekati. Ko te je naučio da se podsmevaš Svetom Krstu? Ko tebi vezuje ruke da ih uznosiš dogmatski? Hristov Krst je imao 13,5 metara visine i 3,80 metra širine.
Pravilno se krsti. Ako li ne, nisi pravoslavac, jer ismevaš Sveti Krst, i sme se đavo od tebe kad tako bulazniš. Osenjuj se pravilnim krstom i kada prolaziš pored neke crkve; da te ne bude stid oseniti se pravilnim Svetim Krstom. Tamo je prisutno Telo i Krv Gospodnja, stalno, na Svetom Prestolu. Tamo je Hristos živ u Svetom Oltaru. U svim pravoslavnim crkvama Prečiste Tajne Stoje na Svetom Prestolu. Ako se ne klanjaš Crkvi, ne klanjaš se Hristu!
Neka bi Bog dao da se vidimo svi u Raju! Bože sačuvaj da jedan jedini ostane na mukama; svi da se radujete u rajskim vrtovima! Svi. Kad bih imao veliku vreću, da vas stavim u vreću, da bih vas mogao pustiti u rajske vrtove! Kajmo se! Znate li kako vam je tamo lepo? Čuj šta veli Apostol Pavle: „Što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe! (up. sa 1. Kor2,9; nap. prev.). To je pripremio Bog onima koji Ga se boje i ljube Ga.