VODENICA POTOČARA
Ispod sela vijuga ko zmija
Bistar potok dolovima šara
I još pamti prohujalo doba
U osoju stara potočara
Tu se duša pradede Blagoja
Premrežena pod gredama vije
Šajkača mu paučinom bela
Ko da nigde odlazio nije
Da je struškom oslepeo zmaja
Kruže selom i kolaju priče
Već dva veka u legende živi
A sve bajke na istinu liče
Uzimao ušur od života
Pod kamenom samleveno mlivo
I ljubio zlatokosu vilu
Kada spava sve mrtvo i živo
A pred zoru s petlovima prvim
Sve nestane u zvezdanom roju
Čeketale sve godine gladne
Na mirisnu požutelu proju
Nad odžakom još se mesec mresti
U ognjištu sunce rasprskava
Na poljima pšenica se zlati
Tuga huči jazom ko meljava
U ambaru još miriše brašno
Ispod strehe još se gnezde ptice
Stalo vreme u krošnji jasena
Istrulelo vitlo vodenice
Zapustela u nezaborav čuva
I temeljom u vekove srasla
Ispod sela potočara stara
Prokišnjava u korov zarasla