IZ ŽIVOTA SLAVNOG ŠOUMENA
Frenk Sinatra je bio prilično kontroverzna ličnost van pozornice. Poput prave zvezde onog vremena, čitavog svog života punio je stranice žute štampe i šokirao svojim brakovima i ljubavnim avanturama, ali i vezama sa mafijom, koje nikada nisu dokazane.
Priče da je slavni američki pevač i glumac Frenk Sinatra (1915-1998) održavao veze sa kriminalcima stare su maltene koliko i njegova karijera. Mnogi su u to verovali, a i danas veruju iz brojnih razloga.
Frenk je odrastao u radničkoj porodici, a njegov otac bio je poreklom sa Sicilije. Njegova veoma sposobna i ambiciozna majka Doli sarađivala je verno i dugo sa zloglasnim gradonačelnikom koji se služio gangsterskim metodama.
Šuškalo se i da je raskid ugovora sa Tomijem Dorsijem, članom male grupe sa kojom je počeo, dobio uz pomoć nekih “prijatelja”, koji su Tomiju gurnuli revolversku cev u usta i pružili mu šansu da bira: smrt ili sloboda za Sinatru!
Na ovaj način je Frenk “napustio” grupu i krenuo u solo karijeru. Ova priča je, između ostalog, ušla u scenario filma “Kum”, što je u javnosti još više održavalo njegov imidž momka koji je duboko povezan sa kriminalom.
Frenk se nikada nije branio od ovakvih glasina. Nije ni pokušao. Čvrstih i neoborivih dokaza o njegovoj saradnji sa mafijom nije bilo, već samo nagađanja. Činjenica da je otac njegove prve žene Nensi sahranjen u prisustvu poznatih mafijaša i u odsustvu bilo kog predstavnika javnosti, takođe je potpirivala sumnje, ali ništa nije moglo da posluži kao dokaz.
U Frenkovu odbranu, međutim, rečito govore neki detalji iz njegove biografije.
„U Njujorku, posle trijumfa na koncertima, Frenk je žudeo da se oproba u noćnom klubu i konačno dokaže da je prvi, najbolji i najveći. Imao je ambicije Mohameda Alija u vreme kad je ovaj učio da govori i hoda. Ali, ne samo čuveni klub “Kopakabana”, nego i drugi, manje znani i cenjeni, nisu hteli ni da čuju za Sinatru. Šta će im taj krhki, suvonjavi momak, koji oduševljava devojčice u belim čarapama i đačkim keceljama? Pa, učenice ne dolaze u noćne klubove!
Zato je Sinatra početkom 1943. godine već nedeljama bio najpopularniji pevač SAD bez angažmana. Njegov agent je stalno obarao cenu, tražeći sve manji honorar, ali bez uspeha. Time mu je obarao i ugled, obilazeći sve manje poznate lokale. Mafijaši su, naravno, kontrolisali veći broj najuglednijih noćnih klubova. Teško je verovati da je Sinatra nedeljama bio bez posla, rizikujući da mu se zvezda ugasi brzo kao što je i zasjala. I kad je dobio angažman, to nije bilo u nekom poznatom lokalu, koji su kontrolisali gangsteri, već u “Riobambi”, klubu koji su kupili ugledni građani i koji je, možda baš zbog toga, bio pred bankrotom.
Don je Sinatra čekao da zapeva pred ozbiljnom publikom, jedan list je objavio da on potplaćuje učenice da ga čekaju na ulazu u salu i vrište. Ogorčen, Frenk je ponudio hiljadu dolara svakome ko dokaže tu optužbu. Znao je da to nije istina, ali znao je i da nije isto oduševljavati tinejdžerke i uglednu publiku srednjih i poodmaklih godina.
Menadžer je tražio posao, a Sinatra je nastavio da se krije u taksijima, dok njegov automobil čeka pred vratima, da beži od devojčica koje ga jednom zamalo nisu udavile, kad su dve obožavateljke vukle svaka po jedan kraj mašne.
Konačno, vlasnici “Riobambe” su odlučili:
“Angažovaćemo ga za 750 dolara nedeljno”.
“Za Džejn Fromen i Beni Fildsa bi platili mnogo više”, bunio se Sinatrin menadžer.
“Da, ali oni su zvezde”, odgovorio je predstavnik “Riobambe”.
Pravi vrh je još bio daleko za Sinatru.
Na talasu publiciteta, koji je još trajao posle gostovanja u “Paramaunt” sali, Frenk je zapevao u “Riobambi”. Došao je priličan broj znatiželjnih. Bilo ih je koji su kupili ulaznicu da ismeju žgoljavog ljubimca devojčica koji izbegava odlazak na front. Novinari su tu bili po dužnosti. Ali, već prve večeri, svi su se sa nastupa razišli kao njegovi obožavaoci. Marta 1943. godine Frenk Sinatra je konačno osvojio Njujork.“