GOVOR PESNIKA
Kažu prijatelji
odavno nisi izgovorio
dobrotu svoje misaonosti
i
lepotu istine
tvojih poimanja poruka života
Okupljenom šarolikom svetu
koji veruje da verujem
u trajne vrednosti duše
govorio sam srcem
i
nesebično im poklanjao
deo svog življenja iskustva
kroz iskušenja…
i vadio balvane iz svojih
i brisao trunje iz njihovih očiju…
i govorio o ljubavi, poverenju,
druženju, prijateljstvu…
o neuništivoj pravoj veri
koja nas održava…
govorio sam nadahnuto
verujući u svaki svoj stih
koji sam dugo i provereno
izgovarao i zapisivao…
i bilo je aplauza,
uzdaha,
raširenih očiju
i po neka suza…
na kraju su svi otišli
neki držeći se za ruke
drugi zamišljeni
mnogi nasmešeni i sa već
zaboravljenim trenutkom
provedenog vremena
ostao sam
sam
pesnik obešen o sopstveni (stih)